Šta se reciklira, kako da odlažemo otpad, gde i zašto viđamo jedan kamion u koji se izručuje sav otpad koji smo mi prethodno razvrstali?
Read MoreKada zakoračimo na put ka zelenijoj budućnosti često ponesemo i teško breme: negativnih emocija, prevelike odgovornosti, usamljenosti... Kako da ostanemo u borbi za vrednosti do kojih nam je stalo a istovremeno sačuvamo zdrav razum, partnerske i prijateljske odnose, entuzijazam? O ovoj temi smo razgovarali sa Ankom Marjanović Radonjić, kliničkom psihološkinjom.
Read MoreŽivot bez otpada ne znači samo lišavanje i minimalizovanje i redukciju, ne nikako.
Read MoreKako rešiti pitanje novogodišnje jelke u duhu novih, boljih, ekoloških praksi? Razmislila sam, nešto smislila, razgovarala sa ljudima koji sade drveće i sa šumarima, dovela sve u pitanje i ono šta sam shvatila i otkrila delim sad sa vama.
Read MoreZa sve koji su stalno u kontaktu sa informacijama o narušenosti životne sredine, podacima o mogućem skorom klimatskom kolapsu - tu su klimodžiji. U pitanju su emodžiji koji se bave pitanjem klimatskih promena i životnom sredinom. Klimodžiji vas možda nasmeju, a možda samo ostave gorak ukus
Read MoreAko pogledate po svom domaćinstvu videćete da je malo stvari koje imate duže od 10 godina. Frižideri, mašine za veš i sudove, pegle, mikseri - postali su potrošna roba koju brzo otpisujemo čim se pokvare. Gotovo niko od nas u kući nema toliko dugo uređaje kao što su ih imali naši roditelji - istu peglu skoro ceo život. Zašto je tako?
Read More„Moja zvezda vodilja je da su pokloni dugotrajni ili da su nematerijalni ali i da podstiču razvoj deteta u pravcu života u skladu sa prirodom. Recept za idealno rešenje nemam ali, štiklirati barem jednu od ove tri tačke, već je ohrabrujući znak da smo na pravom putu.’’
Read MoreKada se razmišlja na lokalnom nivou, pitanje je šta je moguće uraditi u jednoj perifernoj zemlji kao što je Srbija i kolika je mogućnost praktikovanja ovakvog koncepta u jednoj deindustrijalizovanoj zemlji čija je emisija ugljen-dioksida u atmosferi tek oko 0.1% od globalne emisije, a nezaposlenost izuzetno visoka. Umesto što se koncentrišemo na ekonomski rast nametnut zemljama periferije po kapitalističkim uzusima, neophodno je razmišljati o alternativama.
Read MoreVraćanje naše civilizacije nazad pod planetarne granice će zahtevati (od nas) da se oslobodimo naše zavisnosti od ekonomskog rasta – počevši od bogatih nacija. Ovo možda deluje nepojmljivo, ali završetak rasta ne znači nužno zaustavljanje ekonomske aktivnosti – jednostavno znači da naredne godine ne možemo proizvoditi i konzumirati više nego što to činimo u ovoj godini.
Read MoreStaklo je zvezda reciklažne industrije zato što je jedini materijal koji se reciklira sa stopostotnom efikasnošću. Ovo znači da se svako zrnce stakla za reciklažu pretvara u novo staklo, bez ostataka. Ipak, nažalost, reciklaža stakla se ne odvija tako što prosto pretopimo staro staklo u novo.
Read MoreVrlo je verovatno da je upravo kuhinja mesto koje stvara najviše kućnog otpada. Sva ta ambalaža, kese, ostaci hrane… Ipak, način za prilagođavanje kuhinje životu sa manje ili bez otpada postoji. Podelili smo ga u pet segmenata, koji odgovaraju najčešćoj kuhinjskoj organizaciji.
Read MoreDanašnji model po kome celokupna modna industrija funkcioniše jeste sistem brze mode u kojem, sa jedne strane, postoji hiperprodukcija odeće, a sa druge hiper-konzumerizam tj. prekomerna kupovina garderobe. Suština ovog modela jeste brza, jeftina, po prirodu i društvo pogubna proizvodnja, kako bi roba što pre došla do kupaca, a profit kompanija bio što veći.
Read MoreKupatilo, to mesto higijene, nege i intime, moguće je preorijentisati tako da bude u skladu sa životom bez ili sa manje otpada. Sada se i kod nas mogu pronaći (ili napraviti) adekvatna zamenska sredstva, etički stvorena, koja ne stvaraju otpad.
Read MoreKako je došlo do toga da populacija kokošaka na svetu trenutno bude 19 milijardi i zbog čega su kokoške postale geografski najrasprostranjenije ptice na svetu?
Read MoreVeganstvo nije samo promena navika u ishrani, već podrazumeva razumevanje etičkog principa koji će biti uzet u obzir svaki put kada se donosi neka životna odluka. Iako zvuči krajnje dramatično i isključivo, zapravo, voditi se etičkim principom u praksi nije teško.
Read MoreA šta ako je promena sistema vrednosti pravi odgovor na klimatske promene? Šta ako najbrže možemo delovati na klimatske promene ako usporimo? Radikalna savremena misao pod nazivom odrast (engl. degrowth), najbrže rastući globalni društveni pokret, predlaže usporavanje - ne delanja, već dinamike savremenog života.
Read MorePrema površini koju zauzimaju, gradovi su skoro zanemarivi, čine samo 2% ukupne površine Zemlje. Ipak, na ovako malom delu naše planete nastane najveći deo gasova staklene bašte i potroši se skoro sva proizvedena energija. Zahvaljujući brojkama, lako postajemo svesni da smo deo minijaturnog sistema koji ugrožava pitanje opstanka celine.
Read MoreNaučnici koji se bave izučavanjem i praćenjem stanja biodiverziteta dugo nisu prepoznali gradove kao jedinstveno stanište u kojem žive mnogi organizmi, već su urbane sredine percepirane isključivo kao prostor namenjen za život ljudi. Danas se zna da su gradovi deo sveukupnog diverziteta naše Planete i da predstavaljaju veoma kompleksne ekosisteme.
Read MorePred tobom su prvi koraci ka uzbudljivom putovanju zvanom život sa manje otpada. Ovaj se izbor može primeniti na sve aspekte života ali ovde ćemo, za početak, pokušati da obuhvatimo neke osnovne principe na kojima takav život funkcioniše i pomognemo ti da - zakoračiš!
Read More