Utopias Speed Dating
Upoznaj inspirativne i ekološki angažovane ljude, i daj sebi priliku da se zaljubiš u nove ideje!

Na ovom susretu imaćemo priliku da upoznamo, čujemo, postavimo pitanja pojedincima/organizacijama koji se na različite načine bave različitim oblastima koje su na neki način povezane za ekologijom, klimatskom krizom ili društvenom obnovom. Ideja je da učesnici izaberu da, u dva kruga, uđu u break-out sobe zoom platforme i tu 15ak minuta razgovaraju, postavljaju pitanja, čuju iskustva i savete od stručnjaka koje ćemo za vas izabrati. Ideja je da ceo ovaj susret bude direktan, neposredan, a i inspirativan i osnažujuć.

Jovana Bila Dubaić je doktor ekoloških nauka posvećena istraživanjima koja doprinose razumevanju i zaštiti biodiverziteta, sa posebnim fokusom na pčele. Kada nije u prirodi Jovana vreme provodi na Biološkom fakultetu u Beogradu, na kome radi kao docent, pričajući studentima o svetu u kojem pčele i ljudi žive u savršenoj harmoniji. Njena strast prema nauci i biologiji seže dalje od akademskog okruženja - kroz društvene mreže, javna predavanja, naučne događaje i radionice Jovana deli svoje znanje sa širom publikom, težeći da u ljude vrati izgubljenu povezanost sa prirodom i motivišući ih da prepoznaju vrednost i lepotu sveta oko nas. O istraživanjima koja sprovodi na Biološkom fakultetu detaljnije možete saznati na njenom Instagram nalogu: belgrade.bees.ecology gde na svima razumljiv i zabavan način prenosi naučne činjenice i zanimljivosti.

Ivana Biočina autorica je, istraživačica, osnivačica i voditeljica Instituta održive mode. Ivana je autorica knjiga Modus vivendi. Ogled o političkom, ekonomskom i društvenom u modi (2014.), Tiranija mode. Ukrašavanje kao potraga za identitetom (2016.) te Proizvedeno u Hrvatskoj. Tranzicija hrvatske tekstilne industrije (2018.). U Podravini je 2020. godine otvorila Institut održive mode – IOM, s ciljem proizvodnje, edukacije i širenja ideje održive mode. Proizvodnja u IOM-u je održiva, odgovorna i lokalna. Materijali su prirodno bojadisani sezonskim biljkama iz Podravine. Svrha i namjera IOM-a je, osim proizvodnje, osnažiti potrošače, ponajviše žene, da zajedno budemo dio promjene koju želimo vidjeti u radu i životu, da održivost ne bude samo prolazna misao, već početak i temelj novog života koji izbija, niče, klija, koji se upravo rađa.

Pavle Đorđević je završio master studije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogaradu, odsek za voćarstvo i vinogradsartsvo, kao student generacije. Radio u Institutu za multidisciplinarna istraživanja na temi iz oblasti regenerativne poljoprivrede i ishrane biljaka. Pavle ima više od 15 godina pratkičnog iskustva u organskoj proizvodnji povrća i voća. Vlasnik je firme Organela koja se bavi organskom proizvodnjom, preradom i distribucijom organskih proizvoda, kao i edukaciom ljudi o organskoj proizvodnji i regenerativnoj poljoprivredi (Instagram: Organela.rs). U okviru imanja Organela, već nekoliko godina, živi i ,Bašta može svašta’ neprofitna inicijativa koja u saradnji sa Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka, proizvodi zdrave namirnice, kontrolisanog porekla, za decu obolelu od raka. Od 2024. godine na imanju je postavljena i prva zadružna agro-solarna elektrana. 2022. godine je završio The Organic Academy, Organic leadership Course. Pavle je postao jedan od ambasadora organske proizvodnje u Srbiji.

Kriza izgovorena jezikom umetnosti
Umetnik, njegovi motivi i kreativni proces u službi osvešćivanja klimatskih promena - predavanje i radionica

U ovom susretu prvo slušamo o stvaralačkom procesu jednog umetnika, čija su dela često društveno i ekološki angažovana, a potom, razdeljeni u nekoliko grupa čiji rad će pomoći super-tim fasilitatora, sami pravimo i razrađujemo skicu za jednu eko-akciju, komunikaciju, skulpturu, perfomans. Onda sve to delimo jedni sa drugima.

Prvi deo ove sesije priča priču ,,o nepokolebljivoj želji za realizacijom ideje od misli koja se u naletu adrenalina javlja tokom noći, preko prvog telefonskog poziva ujutru, osećaju zadovoljstva kada je zamisao realizovana, ali i kratkotrajnom – skoro nepostojećem periodu do sledećeg ciklusa’’. Sve to na primeru rada Andreja Josifovskog Pijaniste. ,,Kao ključne reči da predstave moj radni proces, mogle bi se navesti - odricanje i snalaženje, ali nijedna nije dovoljno adekvatna da pokaže ceo proces stvaranja kroz koji se prolazi, tako da jedino što preostaje je da se vidimo na predavanju.’’

U drugom delu susreta ćemo u nekoliko odvojenih grupa proći kroz kratak ali nadamo se plodan stvaralački proces osmišljavanja jednog angažovanog ekološkog dela. Fasilitatori će osim Pijaniste, biti umetnički dvojac Rena Redle i Vladan Jeremić i aktivisti grupa Extinction Rebellion Srbija & Zagreb.

Dr Andrej Josifovski (6.10.1990.) je nakon završenih osnovnih studija na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2012) završio master akademske studije (2014), a potom i doktorirao na istom fakultetu (2021). Docent je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Departmanu za arhitektonske tehnologije.
Oslikao je veliki broj murala u zemlji i inostranstvu, a njegov rad je propraćen u raznim eminentnim svetskim medijima za uličnu umetnost. Radovi su mu publikovani u više od deset knjiga, kataloga i časopisa, od kojih su najznačajnije „Street art EUROPE & graffiti“ i „Street art contexte(s)“ obe u izdanju francuske kuće Editions Gallimard.
Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja. Osnivač je i umetnički direktor Internacionalnog Runaway festivala ulične umetnosti i Runaway fondacije koja za glavne ciljeve ima afirmisanje kulture i umetnosti. Član je ULUS-a, najstarijeg udruženja likovnih umetnika u Srbiji.
Nosilac je titule IRONMAN u najzahtevnijoj sportskoj disciplini na svetu koja se odvija u jednom danu (ultra triatlon).
Radove potpisuje svojim nadimkom PIJANISTA.

Rena Redle i Vladan Jeremić su umetnici iz Beograda/Berlina čiji istraživački rad obuhvata crtež, tekst, video, fotografiju, instalaciju i umetničke intervencije u javnom prostoru. U svojoj saradničkoj praksi Rena i Vladan istražuju odnos umetnosti i politike, otkrivajući protivrečnosti današnjih društava i razvijajući transformativne potencijale umetnosti u kontekstu društvenih borbi. Koriste tehnike koje se lako reprodukuju i distribuiraju kao što su crtež i print i jednostavni materijali kao što su tekstil, karton i drvo, insistirajući na upotrebnoj vrednosti i društvenoj i ekološkoj svesti svoje umetničke produkcije. Uključuju se u aktuelne debate i borbe u saradnji sa društvenim pokretima i šire svoja umetnička dela kroz različite medije.

Extinction Rebellion (Bunt protiv izumiranja) decentralizovan je međunarodni nenasilan pokret koji koristi direktnu akciju i građansku neposlušnost da ubedi vlade i velike kompanije da reaguju adekvatno na klimatsku krizu i krizu biodiverziteta. Pokret je nastao 2018. godine u Velikoj Britaniji, ali se brzo proširio na sve kontinente širom sveta.

Razgovarajmo o eko-anksiozonosti
Normalna reakcija na nenormalno stanje - poziv na razmjenu i zajedničko osluškivanje ove važne teme.

Uz eko anksioznost vežu se pojmovi “kroničnog straha od ekološke kataklizme”, “neopozivog utjecaja klimatskih promjena”, “zabrinutosti za vlastitu (sadašnjost) i budućnost sljedećih generacija”. To su i teme koje će biti okvirne teme vodilje u sklopu ovog susreta.
Nakon vrlo kratkog uvoda u osnovne koncepte geštalt terapije i opisa pojma eko anksioznosti,sesija je zamišljena kao radionica iskustvenog tipa, u kojoj će u predviđenom vremenu trajanja sudionici boraviti u otvorenom prostoru dijeljenja iskustva o “eko anksioznosti” i o onome što se u toku rada pojavi.
Važno je napomenuti da je tokom radionice razina spremnosti dijeljenja i otvorenosti prema vlastitim (emocionalnim) iskustvima pojedinačna i ovisna o spremnosti svake osobe. Drugim riječima, svatko sudjeluje sa svojim iskustvom onoliko koliko je u tom trenutku voljan sudjelovati.
Ovom je radionicom, jedna od želja, omogućiti susret zajednice ljudi u svrhu njegovanja prisutnosti, pažljivosti, empatičnosti, posvećenosti jednih drugima, sa potpunim poštovanjem za ono što se svakom od njih i među njima pojavljuje na kognitivnoj, emocionalnoj i tjelesnoj razini. Kako bi to iskustvo moglo poslužiti za daljnje (samo)istraživanje, ali i kao podržavajuće iskustvo u budućim akcijama, djelovanjima, u ophođenju sa okolinom, drugim bićima i samima sobom.

Igor Ivko, rođen 1986. godine.Studirao je etnologiju, filozofiju i antropologiju.
Završio edukaciju iz geštalt psihoterapije. Trenutno polaznik edukacije iz dječje i adolescentne psihoterapije. Živi u Varaždinu gdje se bavi pisanjem i geštalt terapijom.

Sami protiv/sa sustavom
Koliki je udio u naporima koje u rješavanju svih ekoloških kriza trebamo uložiti svi, kao pojedinci, a koliki je onaj koji pripada kolektivnom i regulatornom?

Kako stručnjaci i stručnjakinje koji se klimatskim promjenama i društvenom krizom koju živimo bave dugi niz godina, iz različitih perspektiva - javnih institucija, medija, civilnog društva, međunarodnih organizacija i aktivizma - vide promjene koje su se tijekom tog perioda odigrale u percepciji ove krize i njenog djelovanja na prirodu, privredu i društvo? Pristupi ovoj tematici mogu biti raznoliki, kao i otpori i izgovori koji se nesumnjivo javljaju - zašto ne možemo ili zašto ne treba djelovati po ovom pitanju. Ono što je konstantno je pitanje koji udio u naporima ka rješavanju ekološke krize trebamo uložiti svi, kao pojedinci, a koji je i koliki je udio koji pripada sistemskom i regulatornom?

Dunja Mazzocco Drvar meteorologinja je iz Zagreba. Karijeru je započela kao prognostičarka u Državnom hidrometeorološkom zavodu gdje je provela 13 godina, a zatim je 7 godina o vremenu i klimi govorila i pisala u dvije medijske kuće. Nakon toga odlučila je da je vrijeme da riječi pretvori u djela te je napustila medije i zaposlila se u civilnoj udruzi Društvo za oblikovanje održivog razvoja i sudjelovala u provedbi četiri projekta od kojih se jedan bavio pravednom tranzicijom na zapadnom Balkanu, a ostali osvještavanjem i edukacijom o klimatskim promjenama. Udrugu je ubrzo zamijenila državnim sektorom te je dvije i pol godine ravnala Upravom za klimatske aktivnosti Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja. U tom je periodu donesena Strategija niskougljičnog razvoja Republike Hrvatske te predstavljena, ispregovarana i donesena većina akata iz europskog zakonodavnog paketa Fit for 55. Danas uživa u zaštiti i restauraciji prirode i edukaciji o zaštiti okoliša kao direktorica programa u regionalnom uredu međunarodne organizacije za zaštitu prirode, WWF Adria. Autorica je niza stručnih i znanstvenih radova, popularno-znanstvenih tekstova, a recenzirala je i jednu meteorološku knjigu za djecu.

Predrag Momčilović istraživač, aktivista i novinar iz Beograda, izvršni je direktor Centra za zelene politike. U fokusu njegovog rada su politička ekologija, prirodna zajednička dobra, odrast, klimatske promene i pravedna tranzicija. Autor je knjiga "Vazduh kao zajedničko dobro" i "Održivost, odrast i hrana"

Blic-klima-info-grafika

Koji su najbolji načini da o klimatskim promenama razgovaramo s najširom mogućom publikom?

Klimatski uslovi na planeti Zemlji su već toliko promenjeni da je signal promena jasno detektovan u svim delovima planete i u svim njenim elementima: vazduhu, vodi, tlu, ledu i biosferi. Klimatske promene su globalni proces koji je posledica nekontrolisane antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte i to na prvom mestu ugljen-dioksida, tokom sagorevanja fosilnih goriva. Kako će planeta izgledati u budućnost zavisi od toga koliko će ugljen-dioksida ljudi još dodati u atmosferu. U svakom slučaju, u narednih nekoliko decenija bićemo svedoci više nego jasnih promena u različitim aspektima naših života, pa se postavlja pitanje koji su najbolji načini da o ovome razgovaramo sa najširom mogućom publikom.

Vladimir Đurđević je redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je gostujući istraživač u NOAA (USA), CMCC (IT), IST (PT) i ICOD (MT). Aktivno je učestvovao u međunarodnim i nacionalnim istraživačkim projektima finansiranim od strane EU-H2020, EU-FP, IPA, JRC, Creative Europe, GEF, GCF, WB, WMO, IOC-UNESCO, MSTDI-RS i SF-RS. Trenutno vodi projekat EXTREMES koji finansira Fond za nauku Republike Srbije. Suosnivač je inicijative Green Art Incubator (greenartincubator.org) i saradnik na portalu Klima101 (klima101.rs). Dobitnik WMO Borivoje Dobrilović Trust Found Research nagrade u meteorologiji, godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za naučni rad, nagrade Konstantin Jireček Medal - Die Südosteuropa-Gesellschaft, nagrade ,,Zeleni List" i godišnjeg priznanja Centra za promociju nauke. Njegova oblast istraživanja je numeričko modeliranje klime, analiza klimatskih podataka, analiza uticaja, procena rizika i ranjivosti i analiza prilagođavanja na klimatske promene. Objavio je preko pedeset radova u međunarodnim naučnim časopisima iz oblasti atmosferskih nauka i klimatologije. Kao ekspert, doprineo je izradi Nacionalnih izveštaja o klimatskim promenama za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Brazil. Pored svoje akademske karijere, održao je i seriju javnih predavanja o klimatskim promenama.

Čekajući novo doba
Kako pričamo o sadašnjosti i šta to znači za budućnosti?

Antropocen, Kapitalocen, Tehnocen, Simbiocen, Ktulucen, Afrocen… Postoji mnogo različitih koncepata uz pomoć kojih možemo razumeti vreme u kojem živimo i ono koje je pred nama. Svaki od njih definiše problem na određen način i time predodređuje poželjne trajektorije za prevazilaženje problema. Svaki od koncepata sa sobom nosi neku verziju istorije, viziju budućnosti i smernica za život. Svaki od njih predstavlja politički čin koji postavlja neke teme u centar debate i delanja, a druge ostavlja na margini. Otuda, važno je kako sebi i drugima objašnjavamo doba u kome živimo, jer to određuje kako biramo da živimo u njemu. U okviru ovog predavanja, bavimo se upravo time kako možemo da pričamo o sadašnjem trenutku i delamo u njemu, odupirući se dominantnim načinima govora o krizi i budućnosti.

Višnja Kisić & Goran Tomka, Šumski univerzitet, Fruška gora

Mi smo Višnja i Goran. Kulturolozi, edukatori, istraživači i stvaraoci, koji istovremeno žive ne-urbanim životom, punim DIT akcija i propitivanja naviknutih načina organizovanja i odnošenja sa svetom. Radimo na nekoliko fakulteta, u nekoliko organizacija u polju kulture, nasleđa i kulturnih politika – a tragamo za nečim što je manje kulturno, produktivističko i ekstraktivističko. Šumski univerzitet za nas predstavlja jednu od tih potraga, nastalu kao odgovor na interesovanja i stremljenja koja su se otvorila našim odlaskom iz grada. Kroz nju nastojimo da nađemo mesto i vreme za teme i načine za koje nema mesta drugde. Kao Šumski univerzitet eksperimentišemo sa prodrmavanjem ustaljenih poimanja obrazovanja, kulture i prirode, te stvaramo prostor za drugačije ekološke, a istovremeno i društveno-političke imaginacije i delanja.

Ukorenjivanje
Međusobno upoznavanje i predstavljanje kućnog reda susreta

Iako se nalazimo u onlajn prostoru, želeli bismo da se zaista susretnemo jedni sa drugima. Zato na ovoj prvoj sesiji Klimatskog melema pozivamo sve učesnike koji dođu da se veoma kratko predstave - ko su, iz kog krajolika nam se obraćaju, šta ih najviše interesuje od tema kojima ćemo se zajedno baviti. Da vidimo jedni drugima oči, čujemo ritam i melodiju govora, da se osetimo.

Takođe, ovaj susret organizujemo i da bismo ukratko dali neke osnovne podatke o pristupima i pravilima funkcionisanja svakog od susreta:

• podelićemo savete i uputstva za aktivno slušanje, koje je prvi, važni deo svake dobre komunikacije;

• objasnićemo i obrazložiti kratku vežbu dolaženja u sadašnji trenutak, kojom ćemo započinjati sve susrete;

• predložićemo ukratko i neke načine korišćenja zoom platforme koji takođe treba da učine ovo iskustvo prijatnijim i plodnijim.

sreda 19.4. u 18č

galerija Artget, Kultunri centar Beograda + onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)

Iako smo inicijalno bili obučeni  da u svet oko nas gledamo kao arhitekte, nešto se kod nas „otkačilo“ pre nekih 25 godina. To nas je uvuklo u nove univerzume, i mogućnost „čitanja“ gradova kao sistema i ekosistema – i interakciju sa njima. I evo nas tu gde jesmo: zabrinuti neprestanim pustošenjem naše kolektivne budućnosti, a istovremeno osnaženi grupama i zajednicama koje teže da izgrade drugačije realnosti od sveta kakav nam je zadat. Shvatili smo da u takvom kontekstu imamo ulogu. Sa jedne strane kao ko-inicijatori i učesnici organizacija koje se bave stvarnim, ali složenim pitanjima kao što su drugačije stanovanje, drugačija proizvodnja energije ili drugačije finansije. Sa druge strane u iniciranju narativa koji nam omogućavaju da počnemo da gradimo temelje alternativnih (eko)sistema. Ovom prilikom želimo da podelimo sa vama deo ovog „putovanja“!

Ana Džokić i Mark Neilen, između ostalog arhitekte
Od 2000. godine formiraju internacionalno priznati dvojac koji deluje pod imenom STEALTH.unlimited. Njihovo polje delovanja povezuje zamišljanje budućnosti, politike mogućnosti i prostorne intervencije. Tokom poslednje decenije, pokrenuli su i aktivno učestvuju u nekoliko zadruga i inicijativa u polju stanovanja (Ko gradi grad, Pametnija zgrada, MOBA), energije (Elektropionir) i finansija (Zadruga za etičko finansiranje), koje kroz praksu preispituju kolektivni kapacitet građana da stvaraju zajednička dobra. Žive i rade u Beogradu i Roterdamu.

STEALTH.unlimited: http://stealth.ultd.net
Ko gradi grad: http://www.kogradigrad.org
MOBA Housing: https://moba.coop
Energetska zadruga Elektropionir: https://elektropionir.rs

subota 8.4. u 11č (pomereno na 15.4.)
Šumski univerzitet Fruška Gora + onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
Zbog neočekivanog zahlađenja, kao i kišne prognoze, susret ,,Ekološke imaginacije: kako stvarati neponuđene svetove?” će biti pomeren sa 8. aprila, na narednu subotu 15. aprila.

Savremeni neokolonijalni kapitalizam nudi pregršt gotovih rešenja za stanovanje, putovanje, ishranu, rad, znanje, druženje, roditeljstvo, osećaj sebe, aktivizam, alternative… U tim ponuđenim svetovima - univerzalizujućim, eksploatišućim, specijalizovanim, antropocentričnim, energetski zahtevnim, menadžerisanim i otuđenim - živeti znači biti marljiv potrošač prefabrikovanih izbora. Ponuđeni svetovi su normalniji, dostupniji i podržaniji od svih drugih mogućih, neponuđenih svetova - svetova koji su zaboravljeni, skrajnuti ili u nastajanju, svetova u kojima se rađaju i žive drugačiji odnosi, svetova koji su komunalni, brižni i druželjubivi, u kojima se preispituju hijerarhije bića, u kojima život nije izdeljen i istrasiran. Neponuđeni svetovi su uvek u pluralu. Neki od njih mogu, ali ne moraju ikad postati. Njihovo klijanje zavisi od naših kolektivnih kapaciteta da ih sadimo, dogovaramo, živimo i negujemo.

U toku predavanja i razgovora koji sledi, razmišljaćemo i osećati gravitacionu silu ponuđenih svetova i prizivati estetike, politike, ekonomije i kulture neponuđenih. Kako da žuljanje i nelagoda ”svetom u ponudi” naprave procepe iz kojih niču neponuđeni svetovi?

…

Kao i dosadašnje razmene u okviru programa Ka Simbiocenu, ovaj susret će biti besplatan i hibridan. Odigravaće se uživo u Šumskom univerzitetu na Fruškoj gori, kao i preko Zoom platforme.

Šumski univerzitet nalazi se na 10km od Novog Sada, na granici Nacionalnog parka Fruška Gora. Prevoz nije organizovan, ali ćemo dati jasne smernice za dolazak i javnim prevozom i sopstvenim vozilom. Pozivamo sve koji su zainteresovani da susretu prisustvuju uživo da, zbog organizacionih razloga, popune upitnik u nastavku (do 2.4.2023). Za sve vas koji ćete biti sa nama sa drugih mesta (putem zoom linka), pozivamo vas da odaberete neko vama drago mesto koje vas izmešta iz uobičajenog prostora i poziva na promišljanja i povezivanja.

Program:
10-11h okupljanje i smeštanje
11-13h predavanje uz razgovor (uz Zoom učešće)
A ko ne želi da ode :) od 13-15h lagan šumski piknik i šetnja

Smernice za dolazak:
Ako dolazite javnim prevozom iz Beograda, najbolje je da uzmete voz u 9h, koji stiže u Novi Sad u 9:36h, a zatim uzmete autobus 74 ka Popovici koji sa Železničke stanice kreće u 9:40h, i vozite se do poslednje stanice. A onda šetate lepim putem kroz šumu još 20min :)
Ako dolazite sopstvenim vozilom, trebaće vam sat ipo vremena iz Beograda ili Subotice, i 20-30min iz Novog Sada. Poslaćemo detaljne instrukcije svima koji se prijave za ovaj događaj (pišite slobodno na plavoizeleno.rs@gmail.com)

Goran Tomka i Višnja Kisić, Šumski univerzitet

Mi smo Višnja i Goran. Kulturolozi, edukatori, istraživači i stvaraoci, koji istovremeno žive ne-urbanim životom, punim DIT akcija i propitivanja naviknutih načina organizovanja i odnošenja sa svetom. Radimo na nekoliko fakulteta, u nekoliko organizacija u polju kulture, nasleđa i kulturnih politika – a tragamo za nečim što je manje kulturno, produktivističko i ekstraktivističko.

Šumski univerzitet za nas predstavlja jednu od tih potraga, nastalu kao odgovor na interesovanja i stremljenja koja su se otvorila našim odlaskom iz grada. Kroz nju nastojimo da nađemo mesto i vreme za teme i načine za koje nema mesta drugde. Kao Šumski univerzitet eksperimentišemo sa prodrmavanjem ustaljenih poimanja obrazovanja, kulture i prirode, te stvaramo prostor za drugačije ekološke, a istovremeno i društveno-političke imaginacije i delanja.

subota 25.3. u 11č
onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)

Nakon što prihvatimo da se nalazimo u vremenu velikih promena, a da su još veće promene verovatno pred nama pitanje je – šta onda? Koja su to važna pitanja na koja treba da tražimo odgovore? Kako nam nauka može u tome pomoći? Kako da jačamo individualne i kapacitete zajednice da se sa ovakvim promenama nosi? Neki od zanimljivih pokreta koji se ovim pitanjima bave su odrast, Duboko prilagođavanje (Deep adaptation),  kolapsologija, Extinction Rebellion, New and Ancient story (Charles Eisenstein), Earth regenertors... Sanda Hržić (redateljka i prevoditeljica), Darko Rundek (muzičar) i Vlasta Prohaska (odnosi sa javnošću/marketing izdavačka kuća Planetopija) će sa Miljom Vuković (platforma Plavo i zeleno) razgovarati o svim ovim pitanjima kroz primere iz knjiga Pabla Servinja (francuskog naučnika i mislioca) nedavno objavljenih u Srbiji i Hrvatskoj: ,,I drugačiji kraj svijeta je moguć’’ (u Planetopija, Zagreb, 2020) i ,,Kako se sve može urušiti’’ (Fabrika knjiga, Beograd, 2021).

Sanda Hržić, Darko Rundek i Vlasta Prohaska
Sanda Hržić (redateljka i prevoditeljica), Darko Rundek (muzičar) i Vlasta Prohaska (odnosi sa javnošću/marketing izdavačka kuća Planetopija) će sa Miljom Vuković (platforma Plavo i zeleno) razgovarati o knjigama Pabla Servinja: ,,I drugačiji kraj svijeta je moguć’’ (u Planetopija, Zagreb, 2020.) i ,,Kako se sve može urušiti’’ (Fabrika knjiga, Beograd, 2021.))

sreda 22.3. u 18č
galerija Artget, Kulturni centar Beograda + onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)

Šta se to uopšte dešava sa klimom na Zemlji i zašto? Ono što danas veoma dobro znamo jeste da se klima nedvosmisleno i ubrzano menja i da su razlog tome ljudi. Globalno društvo ušlo je u rizičnu interakciju sa klimatskim sistemom na globalnom nivou. Zbog ovoga, planeta postaje sve toplija, brzinom koja je i njoj i nama sasvim nepoznata. Ova ubrzana promena ka toplijem svetu, sa sobom nosi i sve češću pojavu ekstrema, koji ovu planetu čine sve više negostoljubivim mestom za prirodu i ljude na njoj. Rekordno visoke temperature, toplotni talasi, ekstremne kiše, razorne poplave i oluje, sve manje leda, sve toplija i kiselija mora i okeani, sve viši nivo okeana, suše, požari, sve češće otežana proizvodnja hrane, sve više stradalih ljudi i narušenih prirodnih sistema. Zašto je do dans globalno društvo uradilo veoma malo da ovaj problem bude rešen, i koje su nam preostale opcije za budućnost. Šta zaista treba da uradimo. Ovo su teme o kojima ćemo detaljno razgovarati.

Vladimir Đurđević, redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu
Dr Vladimir Đurđević je redovni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom svoje karijere bio je i gostujući istraživač u NOAA (SAD) i CMCC (Italija). Oblasti njegovog istraživanja su modeliranje klime, analize klimatskih podataka i procena rizika od klimatskih promena. Pored karijere u obrazovanju i nauci redovno učestvuje u različitim javnim događajima posvećenim klimatskim promenama. Jedan je od osnivača inicijateive Green Art Inkubator.

Jovana Bila Dubaić, istraživač saradnik na Biološkom fakultetu
Dr Jovana Bila Dubaić radi na Biološkom fakultetu Univeziteta u Beogradu od 2008. godine. Njena uža naučna oblast je Ekologija, biogeografija i zaštita životne sredine, a objekat istraživanja su pčele. Posebno je interesuju biološka borba protiv štetočina, urbana ekologija, primena prirodom inspirisanih rešenja kao i komunikacija naučnih sadržaja široj javnosti (između ostalog putem instagram naloga @belgrade.bees.ecology).

Don’t Look Down! The fossil fuel industry wants to convince you that everything is under control—but around the world, plastic is washing ashore on beaches and creating mountains of waste in landfills. Microplastics are polluting our water, air, and soil; communities living in the shadow of petrochemical facilities are getting sick; and greenhouse gases from oil refineries and plastic processing facilities are fueling the climate crisis.

Just as the film Don’t Look Up satirized how science can be discredited even when impending world cataclysm is imminent and readily observable, clearly things in the world of plastics are not as industry would have us believe.

Join us for a discussion on the impacts of plastics on climate and human health and how industry uses science denial and misinformation to prevent urgent and transformative solutions from being adopted.

We will be joined by Yvette Arellano, Founder & Executive Director of Fenceline Watch; Shilpi Chhotray, Co-Founder & Executive Director of People Over Plastic; and Dr. Michael Mann, Distinguished Professor of Atmospheric Science & Director, Earth System Science Center, Pennsylvania State University, whose work and persona provided inspiration for Leonardo DiCaprio’s character in the satirical film Don’t Look Up.

This is shaping up to be an amazing conversation—don’t miss it!