***********************************************************
sreda 22.3. u 18č
galerija Artget, Kulturni centar Beograda + onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
Šta se to uopšte dešava sa klimom na Zemlji i zašto? Ono što danas veoma dobro znamo jeste da se klima nedvosmisleno i ubrzano menja i da su razlog tome ljudi. Globalno društvo ušlo je u rizičnu interakciju sa klimatskim sistemom na globalnom nivou. Zbog ovoga, planeta postaje sve toplija, brzinom koja je i njoj i nama sasvim nepoznata. Ova ubrzana promena ka toplijem svetu, sa sobom nosi i sve češću pojavu ekstrema, koji ovu planetu čine sve više negostoljubivim mestom za prirodu i ljude na njoj. Rekordno visoke temperature, toplotni talasi, ekstremne kiše, razorne poplave i oluje, sve manje leda, sve toplija i kiselija mora i okeani, sve viši nivo okeana, suše, požari, sve češće otežana proizvodnja hrane, sve više stradalih ljudi i narušenih prirodnih sistema. Zašto je do dans globalno društvo uradilo veoma malo da ovaj problem bude rešen, i koje su nam preostale opcije za budućnost. Šta zaista treba da uradimo. Ovo su teme o kojima ćemo detaljno razgovarati.
Vladimir Đurđević, redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu
Dr Vladimir Đurđević je redovni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom svoje karijere bio je i gostujući istraživač u NOAA (SAD) i CMCC (Italija). Oblasti njegovog istraživanja su modeliranje klime, analize klimatskih podataka i procena rizika od klimatskih promena. Pored karijere u obrazovanju i nauci redovno učestvuje u različitim javnim događajima posvećenim klimatskim promenama. Jedan je od osnivača inicijateive Green Art Inkubator.
Jovana Bila Dubaić, istraživač saradnik na Biološkom fakultetu
Dr Jovana Bila Dubaić radi na Biološkom fakultetu Univeziteta u Beogradu od 2008. godine. Njena uža naučna oblast je Ekologija, biogeografija i zaštita životne sredine, a objekat istraživanja su pčele. Posebno je interesuju biološka borba protiv štetočina, urbana ekologija, primena prirodom inspirisanih rešenja kao i komunikacija naučnih sadržaja široj javnosti (između ostalog putem instagram naloga @belgrade.bees.ecology).
***********************************************************
subota 25.3. u 11č
onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
Nakon što prihvatimo da se nalazimo u vremenu velikih promena, a da su još veće promene verovatno pred nama pitanje je – šta onda? Koja su to važna pitanja na koja treba da tražimo odgovore? Kako nam nauka može u tome pomoći? Kako da jačamo individualne i kapacitete zajednice da se sa ovakvim promenama nosi? Neki od zanimljivih pokreta koji se ovim pitanjima bave su odrast, Duboko prilagođavanje (Deep adaptation), kolapsologija, Extinction Rebellion, New and Ancient story (Charles Eisenstein), Earth regenertors... Sanda Hržić (redateljka i prevoditeljica), Darko Rundek (muzičar) i Vlasta Prohaska (odnosi sa javnošću/marketing izdavačka kuća Planetopija) će sa Miljom Vuković (platforma Plavo i zeleno) razgovarati o svim ovim pitanjima kroz primere iz knjiga Pabla Servinja (francuskog naučnika i mislioca) nedavno objavljenih u Srbiji i Hrvatskoj: ,,I drugačiji kraj svijeta je moguć’’ (u Planetopija, Zagreb, 2020) autori i ,,Kako se sve može urušiti’’ (Fabrika knjiga, Beograd, 2021) Pablo Servinj i Rafael Stivens.
Sanda Hržić, Darko Rundek i Vlasta Prohaska
Sanda Hržić (redateljka i prevoditeljica), Darko Rundek (muzičar) i Vlasta Prohaska (odnosi sa javnošću/marketing izdavačka kuća Planetopija) će sa Miljom Vuković (platforma Plavo i zeleno) razgovarati o knjigama Pabla Servinja: ,,I drugačiji kraj svijeta je moguć’’ (u Planetopija, Zagreb, 2020.) Gotje Šapel, Rafael Stivens i Pablo Servinj i ,,Kako se sve može urušiti’’ (Fabrika knjiga, Beograd, 2021.))
***********************************************************
sreda 29.3. u 18č
onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
Znanost nas već pola stoljeća upozorava što se zbog ljudskog djelovanja događa s prirodom i koliko bi to moglo biti opasno za našu djecu i za ostali živi svijet. A mi ne prestajemo s uništavanjima. Zašto dopuštamo da se o tome ne razgovara u predizbornim kampanjama, u našim parlamentima, da se ugroženost opstanka zbog uništavanja habitata još ne smatra vrhunskom temom „nacionalne sigurnosti“, da školarce na nove prilike nitko ne priprema, niti ih se o tome nešto više informira? Kako nam se dogodilo da smo ugrozili opstanak? Zašto smo prestali biti aktivno dobronamjerni prema svojoj djeci i ostalom živom svijetu?! Što bi moglo pomoći da se era Simbiocena ipak dogodi?
O svemu ovome će nam govoriti Zoran Skala, koji se već nekoliko decenija bavi promocijom održivosti na praktičnom i konkretnom lokalnom nivou.
Zoran Skala, Tranzicijska inicijativa TIKO (otok Krk)
Zoran Skala je diplomirani mašinski inženjer. Živi na otoku Krku. Radio je u plinarstvu, pa u petrokemiji, a potom kao prostorni planer za domenu održivosti. Već četvrt stoljeća na razne načine volonterski radi na promicanju održivosti. Lokalno ga najviše znaju po emisiji na Radio Rijeci „Skalanada - U potrazi za novom normalnosti“, koju je s novinarom Sašom Vuksanom u eteru održavao punih deset godina. Član je Tranzicijskog središta za Hrvatsku i Tranzicijske inicijative TIKO na otoku Krku.
***********************************************************
subota 1.4. u 11č
galerija Artget, Kulturni centar Beograda + onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
U masi ekoloških borbi koje se vode u našoj regiji (seča šuma, kvalitet vazduha, otimanje vodoizvorišta, gubitak zelenih površina u gradovima, zagađenje zemljišta i vode...) najčešće gubimo iz vida i sasvim nedovoljno govorimo ili prosto ne stižemo da se bavimo globalnom klimatskom i ekološkom krizom. Ne prepoznajemo da su u pitanju sasvim povezani problemi. Zato je važno delovanje pokreta poput Bunta protiv izumiranja (Extinction Rebellion).
Prvi deo našeg susreta biće predstavljanje ideja i delovanja Extinction Rebellion, a zatim ćemo zajedno osmisliti i realizovati mali klimatski protest, direktno na Trgu republike. Pokrićemo i teoriju a i aktivističku praksu. Nakon protesta ćemo u prostoru Artget galerije imati debrief - razgovor o tome kako je sve prošlo i kako se osećamo. Prvi deo programa će za onlajn učesnik ebiti otvoren preko zoom linka, a potom ćemo protest prenositi preko instagram lajva na kanalu Extinction Rebellion Srbija - tako da će i onlajn učesnici moći da isprate ovaj susret u celosti.
Pridružiće nam se i prof dr Vladimir Đurđević.
Extinction rebellion (Bunt protiv izumiranja) decentralizovan je međunarodni nenasilan pokret koji koristi direktnu akciju i građansku neposlušnost da ubedi vlade i velike kompanije da reaguju adekvatno na klimatsku krizu i krizu biodiverziteta. Pokret je nastao 2018. godine u Velikoj Britaniji, ali se brzo proširio na sve kontinente širom sveta.
Extinction Rebellion Srbija postoji od 2021. godine i bori se za klimatsku pravdu na lokalnom i globalnom nivou kao i protiv ekstraktivizma i kod nas i širom sveta.
***********************************************************
sreda 5.4. u 18č
galerija Artget, Kulturni centar Beograda + onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
Biti u bliskom, intimnom kontaktu sa složenim i dinamičnim živim sistemom koji čine ljudi, životinje, biljke, mikroorganizmi, vazduh, voda... ta povezanost nam daje tačnu informaciju o stanju i limitima ovog sistema. I više od obične informacije: ta povezanost čini da saosećamo sa svim dešavanjima u ovom živom sistemu. Samo kada nismo povezani sa njim možemo da živimo na tako destruktivan, neodrživ način koji karakteriše naš savremeni život. Međutim, kada razgovaramo o novim pristupima našoj društvenoj i ekološkoj krizi, obično nedostaje jedan glas, on se ignoriše, nije zastupljen ili nedovoljno zastupljen: glas ne-ljudskog sveta, glas reka, kiše, hrastova, pčela, algi...
Kako možemo pokušavati da popravimo i izlečimo naše društvo i životnu sredinu ako uzimamo u obzir samo jednu vrstu, samo jedan element živog sistema? Kako možemo naučiti da iskoračimo iz zatvora našeg antropocentrizma, našeg specizma, i povežemo se sa živom mrežom života? Kako blizak odnos sa prirodom, savez sa neljudskim svetom može doprineti stvaranju novih transformativnih ideja i vizija za budućnost?
Milja Vuković, platforma Plavo i zeleno
Istoričarka umetnosti. Ekološka aktivistkinja. Vodi inicijative Za manje smeća i više sreće (Zero&Low waste Serbia) i Divlji Beograd – ujedinjene u okviru platforme Plavo i zeleno. Traga za tačnim načinima komunikacije ekološke krize i inspirativnim pravcima transformacije društva.
***********************************************************
Poseta otpadu - otkazano
Najavljena poseta reciklažnom dvoristu JP ,,Gradska cistoća’’ neće biti održana zbog naknadno i u zadnji čas izmenjene procedure rada ovog sektora JP. Popodnevni program - O (ne)mogućnostima reciklaže - će biti održan u planirano vreme (18č) u Kulturnom centru Beograda.
sreda 12.4. u 11č
reciklažno dvorište Ada Huja
Zahvaljujući programu ,,Ka Simbiocenu" svi zainteresovani učesnici/ce će imati priliku da posete prvo reciklažno dvorište u Beogradu, koje je funkcioniše u okviru JKP ,,Gradska čistoća", na Adi Huji. Iako je ovo reciklažno dvorište otvoreno pre tačno 10 godina, većina naših sugrađana/ki iz Beograda nije imala priliku da ga poseti, te je ovo odlična prilika.
Poseta reciklažnom pogonu će nam omoćiti da saznamo iz prve ruke gde odlazi naš reciklabilni ambalažni otpad nakon što ga odložimo u namenske kontejnere za reciklažu. Takođe, razbićemo i najveće mitove o reciklaži: saznaćemo šta tačno može da se reciklira, a šta ne, i naravno saznaćemo zašto jedan kamion prikuplja sav ambalažni otpad zajedno i gde sadržaj tog kamiona odlazi.
Imaćemo priliku da vidimo kako funkcioniše sekundarna separacija otpada i kako izgleda sortirnica reciklabilnog otpada. Uz to, dotaćićemo se i važnih tema poput radnih prava i radnih uslova radnika/ca u komunalnom sektoru, socijalnom pozicijom, cenom rada itd.
---
Ovaj susret u okviru programa ,,Ka Simbiocenu" biće održan uživo na lokaciji reciklažnog dvorišta ,,POGON OTPAD" na Adi Huji (adresa Višnjička 55b, Beograd).
Program:
10:45 - 11:00h okupljanje
11:00 - 11:45h poseta reciklažnom dvorištu
Smernice za dolazak:
Do reciklažnog dvorišta možete doći korišćenjem autobuskih linija 25P, 32, 32E, 35, 35L, 74 (stajalište Put za Adu Huju).
Važno:
Za učestvovanje u ovoj poseti neophodno je da nam se prethodno prijavite, slanjem imejla do 9.4.2023. na plavoizeleno.rs@gmail.com. Prilikom posete reciklažnom dvorištu NEOPHODNO je da sa sobom ponesete ličnu kartu, zbog obavezne evidencije prisutnih lica (politika rada JKP "Gradska Čistoća).
Milica Lukić, dipl. prostorna planerka, istraživačica - saradnica na Geografskom fakultetu u Beogradu
Biografija: Milica Lukić je dipl. prostorna planerka i doktorantkinja na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je zaposlena kao istraživačica – saradnica. U sferi naučnog i stručnog rada bavi se zaštitom životne sredine, upravljanjem otpadom, kao i urbanom bioklimatologijom. Takođe, bavi se i ekološkim aktivizmom, te aktivno saradjuje sa civilnim sektorom. Promoviše život sa manje otpada, a uz to zalaže se za održivost, ekološku i socijalnu pravdu.
***********************************************************
sreda 12.4. u 18č
galerija Artget, Kulturni centar Beograda + onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
Kada se govori o otpadu najčešća tema je – reciklaža. Tokom ovog susreta prvo ćemo ukratko predstaviti šta u praksi zaista može da se reciklira, a šta ne (ovi podaci se odnose na reciklažne prakse u celom našem regionu). Potom ćemo preći na razgovor o limitima reciklaže i tome kako nas razumevanje ove tematike vodi pravo ka uvidu da akcenat u stvari treba da stavimo na prevenciju stvaranja svakog otpada – i organskog (bacanje hrane) i mešanog reciklabilnog otpada (koji završava na deponijama ili u spalionicama) i reciklabilnog (čija obrada ima čitav niz izazova). Kada se okrenemo prevenciji stvaranja otpada dovodimo u pitanje vladajući ekonomski , društveni i ekološki sistem, zakoračujemo u građenje drugačije orijentisanog društva, počinjemo da stvaramo alternativu društvu i ekonomiji konstantnog rasta čiji su uslov potrošnja ogromnih količina energije i neumerena i nekontrolisana i proizvodnja i potrošnja. Možemo li zajedno da zamislimo i stvaramo alternativu zahuktalim industrijskim praksama?
Milja Vuković, platforma Plavo i zeleno
Istoričarka umetnosti. Ekološka aktivistkinja. Vodi inicijative Za manje smeća i više sreće (Zero&Low waste Serbia) i Divlji Beograd – ujedinjene u okviru platforme Plavo i zeleno. Traga za tačnim načinima komunikacije ekološke krize i inspirativnim pravcima transformacije društva.
Milica Lukić, dipl. prostorna planerka, istraživačica - saradnica na Geografskom fakultetu u Beogradu
Biografija: Milica Lukić je dipl. prostorna planerka i doktorantkinja na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je zaposlena kao istraživačica – saradnica. U sferi naučnog i stručnog rada bavi se zaštitom životne sredine, upravljanjem otpadom, kao i urbanom bioklimatologijom. Takođe, bavi se i ekološkim aktivizmom, te aktivno saradjuje sa civilnim sektorom. Promoviše život sa manje otpada, a uz to zalaže se za održivost, ekološku i socijalnu pravdu.
***********************************************************
Ekološke imaginacije: Kako stvarati neponuđene svetove
subota 8.4. u 11č POMERENO na 15.4.
Šumski univerzitet, Fruška Gora + onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
NAPOMENA: Zbog neočekivanog zahlađenja, kao i kišne prognoze, susret ,,Ekološke imaginacije: kako stvarati neponuđene svetove?” će biti pomeren sa 8. aprila, na narednu subotu 15. aprila.
Savremeni neokolonijalni kapitalizam nudi pregršt gotovih rešenja za stanovanje, putovanje, ishranu, rad, znanje, druženje, roditeljstvo, osećaj sebe, aktivizam, alternative… U tim ponuđenim svetovima - univerzalizujućim, eksploatišućim, specijalizovanim, antropocentričnim, energetski zahtevnim, menadžerisanim i otuđenim - živeti znači biti marljiv potrošač prefabrikovanih izbora. Ponuđeni svetovi su normalniji, dostupniji i podržaniji od svih drugih mogućih, neponuđenih svetova - svetova koji su zaboravljeni, skrajnuti ili u nastajanju, svetova u kojima se rađaju i žive drugačiji odnosi, svetova koji su komunalni, brižni i druželjubivi, u kojima se preispituju hijerarhije bića, u kojima život nije izdeljen i istrasiran. Neponuđeni svetovi su uvek u pluralu. Neki od njih mogu, ali ne moraju ikad postati. Njihovo klijanje zavisi od naših kolektivnih kapaciteta da ih sadimo, dogovaramo, živimo i negujemo.
U toku predavanja i razgovora koji sledi, razmišljaćemo i osećati gravitacionu silu ponuđenih svetova i prizivati estetike, politike, ekonomije i kulture neponuđenih. Kako da žuljanje i nelagoda ”svetom u ponudi” naprave procepe iz kojih niču neponuđeni svetovi?
…
Kao i dosadašnje razmene u okviru programa Ka Simbiocenu, ovaj susret će biti besplatan i hibridan. Odigravaće se uživo u Šumskom univerzitetu na Fruškoj gori, kao i preko Zoom platforme.
Šumski univerzitet nalazi se na 10km od Novog Sada, na granici Nacionalnog parka Fruška Gora. Prevoz nije organizovan, ali ćemo dati jasne smernice za dolazak i javnim prevozom i sopstvenim vozilom. Pozivamo sve koji su zainteresovani da susretu prisustvuju uživo da, zbog organizacionih razloga, popune prijavni upitnik (do 12.4.2023). Za sve vas koji ćete biti sa nama sa drugih mesta (putem zoom linka), pozivamo vas da odaberete neko vama drago mesto koje vas izmešta iz uobičajenog prostora i poziva na promišljanja i povezivanja.
Program:
10-11h okupljanje i smeštanje
11-13h predavanje uz razgovor (uz Zoom učešće)
A ko ne želi da ode :) od 13-15h lagan šumski piknik i šetnja
Smernice za dolazak:
Ako dolazite javnim prevozom iz Beograda, najbolje je da uzmete voz u 9h, koji stiže u Novi Sad u 9:36h, a zatim uzmete autobus 74 ka Popovici koji sa Železničke stanice kreće u 9:40h, i vozite se do poslednje stanice. A onda šetate lepim putem kroz šumu još 20min :)
Ako dolazite sopstvenim vozilom, trebaće vam sat ipo vremena iz Beograda ili Subotice, i 20-30min iz Novog Sada. Poslaćemo detaljne instrukcije.
Goran Tomka i Višnja Kisić, Šumski univerzitet
Mi smo Višnja i Goran. Kulturolozi, edukatori, istraživači i stvaraoci, koji istovremeno žive ne-urbanim životom, punim DIT akcija i propitivanja naviknutih načina organizovanja i odnošenja sa svetom. Radimo na nekoliko fakulteta, u nekoliko organizacija u polju kulture, nasleđa i kulturnih politika – a tragamo za nečim što je manje kulturno, produktivističko i ekstraktivističko.
Šumski univerzitet za nas predstavlja jednu od tih potraga, nastalu kao odgovor na interesovanja i stremljenja koja su se otvorila našim odlaskom iz grada. Kroz nju nastojimo da nađemo mesto i vreme za teme i načine za koje nema mesta drugde. Kao Šumski univerzitet eksperimentišemo sa prodrmavanjem ustaljenih poimanja obrazovanja, kulture i prirode, te stvaramo prostor za drugačije ekološke, a istovremeno i društveno-političke imaginacije i delanja.
***********************************************************
* Kako sa decom da razgovaramo o ekološkoj krizi?
Ovaj susret ipak nećemo uspeti da organizujemo u okviru oog programa, ali ćemo pokušati svakako da ga ostvarimo u skorijoj budućnosti.
sreda 19.4. u 18č
galerija Artget, Kultunri centar Beograda + onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
Iako smo inicijalno bili obučeni da u svet oko nas gledamo kao arhitekte, nešto se kod nas „otkačilo“ pre nekih 25 godina. To nas je uvuklo u nove univerzume, i mogućnost „čitanja“ gradova kao sistema i ekosistema – i interakciju sa njima. I evo nas tu gde jesmo: zabrinuti neprestanim pustošenjem naše kolektivne budućnosti, a istovremeno osnaženi grupama i zajednicama koje teže da izgrade drugačije realnosti od sveta kakav nam je zadat. Shvatili smo da u takvom kontekstu imamo ulogu. Sa jedne strane kao ko-inicijatori i učesnici organizacija koje se bave stvarnim, ali složenim pitanjima kao što su drugačije stanovanje, drugačija proizvodnja energije ili drugačije finansije. Sa druge strane u iniciranju narativa koji nam omogućavaju da počnemo da gradimo temelje alternativnih (eko)sistema. Ovom prilikom želimo da podelimo sa vama deo ovog „putovanja“!
Ana Džokić i Mark Neilen, između ostalog arhitekte
Od 2000. godine formiraju internacionalno priznati dvojac koji deluje pod imenom STEALTH.unlimited. Njihovo polje delovanja povezuje zamišljanje budućnosti, politike mogućnosti i prostorne intervencije. Tokom poslednje decenije, pokrenuli su i aktivno učestvuju u nekoliko zadruga i inicijativa u polju stanovanja (Ko gradi grad, Pametnija zgrada, MOBA), energije (Elektropionir) i finansija (Zadruga za etičko finansiranje), koje kroz praksu preispituju kolektivni kapacitet građana da stvaraju zajednička dobra. Žive i rade u Beogradu i Roterdamu.
STEALTH.unlimited: http://stealth.ultd.net
Ko gradi grad: http://www.kogradigrad.org
MOBA Housing: https://moba.coop
Energetska zadruga Elektropionir: https://elektropionir.rs
***********************************************************
Pokret za tranziciju: lokalizacija, solidarnost, socijalni kapital
sreda 26.4. u 18č
onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
Kad se u našim krajevima čuje za tranziciju, često se misli na prijelaz iz socijalizma u kapitalizam, no globalni pokret za tranziciju odnosi se na prelazak iz sadašnjeg potrošačkog društva na održivu ekonomiju. Tranzicijski pokret je krenuo kao pokret koji pronalazi rješenja za posljedice klimatske krize, odnosno krize dostupnosti i potrošnje fosilnih goriva, zbog čega danas doživljavamo poskupljenja energenata nafte, plina, struje. Lokalizacija je ponovo oživljavanje lokalne poljoprivrede i lokalnih obrta, pa sve do susjedskih razmjena. To može biti bilo kakva aktivnost koja se usmjerava na zadovoljavanje potreba resursima oko nas, uz smanjivanje ovisnosti o resursima koji dolaze s drugih krajeva svijeta i za koje plaćamo nerealno malu cijenu jer nije uračunata šteta za okoliš i za ljudsko zdravlje tamo gdje se to proizvodi. Tranzicija je pokušaj promjene načina razmišljanja. Nudi izlazak iz zamke potrošačkog društva u kojem vrijediš onoliko koliko imaš. Nastojimo svoje osnovne potrebe zadovoljiti prvenstveno kroz zajednicu, a da to nužno ne uključuje trošenje puno novca.
O pokretu i primjerima dobre prakse u Hrvatskoj, regiji, ali i svijetu pričaju nam Nenad Maljković i Irena Borovina.
Nenad Maljković, udruga Hrvatska permakultura (Zagreb)
Praktičar permakulture s posebnim interesom za društvene i ekonomske aspekte permakulture. Kao facilitator grupnih procesa usmjeren na podržavanje grupa i timova koji razvijaju međusobne odnose, povjerenje i kulturu suradnje, kako uživo tako i na daljinu, bez puno putovanja. Suosnivač i član Tranzicijskog središta za Hrvatsku.
Irena Borovina, Udruga Vestigium (Zagreb)
Irena Borovina, Udruga Vestigium iz Zagreba - organizira zajednice, pokreće promjene. U zagrebačkom kvartu Vrbani - vodi društveni centar koji je ujedno i tranzicijska inicijativa, a u kvartu Brezovica - vodi Zadrugu Zelenica, koja je ujedno zadružni društveni centar. Pomaže novim inicijativama u razvoju, okuplja lokalne i eko opg-ove (obiteljska poljoprivredna gospodarstva), kreativce i edukatore.
***********************************************************
,Bogat je onaj ko više daje’ napisao je pesnik i to je ideja vodilja ove građanske akcije, da se krugovi davanja šire. Sanda Hržić i Darko Rundek poklonili su Vege zajednici i iniicjativi Divlji Beogradi maslinovo ulje uzgojeno na otoku Braču uz trud da se tim uzgojem ne otima od prirode, već da se podrži divlji svet (tekst o ovom ulju i drugačije pristupu uzgoja maslina pročitajte ovde). Maslinovo ulje je u veganskom low waste kafiću ,Veza’ u Beogradu moguće kupiti proteklih nekliko meseci (po principu donacija). Sav novac prikupljen na ovaj način odlazi u fond za osnaživanje i pomoć divljim bićima. U okviru programa ,Ka simbiocenu’ ta na poseban način prikupljena sredstva biće upotebljena za jednu akciju za pomoć gradskom biodiverzitetu, divljem svetu Beograda. Nakon akcije imaćemo malu razmenu muzike-stihova-ideja koji nas inspirišu i osnažuju. Lokaciju ćemo objaviti na blagovremeno.
Vege zajednica
Neprofitna organizacija osnovana 2019. godine, koja za cilj ima da ovaj svet postane bolje mesto za sve životinje. Osnaživanjem i obrazovanjem pojedinaca i zajednice Vege zajednica nastoji da formira stabilan i dostupan veganski ekosistem. Zalaže se za prevazilaženje eksploatacije životinja kroz podizanje svesti o vrednosti njihovih života i slobode. Svet u kome se život i sloboda svake životinje vrednuje i poštuje. Deo aktivnosti je i učestvovanje u globalnoj kampanji ,,Slomimo kaveze’’ i osnivanje veganskog low waste kafića Veza u Beogradu.
Divlji Beograd
Naš prvi, najbliži, najrođeniji ekosistem je: Divlji Beograd. O njemu znamo vrlo malo, iako u njemu provodimo najveći deo života.
Priroda nije samo negde tamo daleko, u šumama Amazona ili prostranstvima Tihog okeana, tajgi, savana... Priroda je neposredno uz nas, živeći u urbanom ekosistemu mi smo već njen važan deo! Upoznajmo svoj osnovni, prvi ekosistem - Divlji Beograd. Upoznajmo ga i otkrijmo da bismo ga zavoleli, sačuvali i razvili.
Deleći svoja iskustva - u vidu foto, video i tekstualnih svedočanstava - priključite se i učestvujte u stvaranju jedinstvene eko mape urbane teritorije Beograda u okviru projekta D i v lj i B e o g r a d.
Divlji Beograd je započet kao projekat Udruženja In Akt, a sada postoji kao neformalna građanska inicijativa.
***********************************************************
subota 29.4. u 20č
onlajn (link za zoom priključivanje je ovde)
Kolektivno spontano deljenje citata poezije muzike koji nam pomažu da živimo sadašnjost i sanjamo/osmišljavamo/vidimo inspirativnu budućnost. Proslava.
