onlajn od 04.03. do 02.04. i uživo 19 - 21.04.*

trenutno prijavljen broj učesnika: 218

Mesta iz kojih su pristigle prijave: Beograd, Niš, Novi Sad, Sremska Kamenica, Sremski Karlovci, Vranje, Smederevo, Zrenjanin, Zemun, Seča Reka, Loznica, Zlakusa, Gornja Trešnjevica, Lazarevac, Uzdin, Sombor, Stara planina, Subotica, Aranđelovac, MladenovacII Zagreb, Split, Rijeka, Cavtat, Babino polje (otok Mljet), Klinča sela, Kumrovec, Plitvička jezera, Šibenik, Dubranec, Zlarin, Vukomerić, Matulji, Vodice, Orahovica, Lastovo, Nerežišća, Punat, Štrigova, Njivice otok Krk, Omišalj, Zaprešić, Trogir, Koprivnica, Drniš II Podgorica II Sarajevo, Tuzla, Banja Luka II Ljubljana, Žalec II Skoplje II London (UK) II Kork (Irska) II Tromso (Norveška) II Rusija

Prijave će ostati otvorene tokom ceog trajanja susreta i možete nam se pridružiti bilo kad.

upoznajte učesnike Klimatskog melema klikom ovde

poziv

Način kako komuniciramo utiče na interpretaciju poruke koju želimo da pošaljemo. Kako razumeti i komunicirati procese koji utiču na sve živote, ljudske i neljudske? Procese koji će iz korena promeniti sve navike, načine i percepcije pomoću kojih smo živeli na Planeti do sada? Komunikacija određenog procesa je veoma nijansirana i složena - sastoji se od poruka, reči, gestova, tišina, saosećajnosti, introspekcije i puno slušanja. Komunikacija oblikuje naša uverenja i delovanja po određenom pitanju. Postavlja se pitanje: imamo li narative i priče, kao i pristupe i tehnike - koji mogu pokrenuti duboke promene u viđenju i razumevanju klimatske i ekološke krize sa kojom se suočavamo, lokalno i globalno? Možemo li dobaciti dalje od ustaljenih komunikacijskih obrazaca i informacija na koje smo navikli (i oguglali)?

Ukoliko ova pitanja smatrate bitnim i promišljate o njima, pridružite nam se na ovom zajedničkom putovanju. Pozivamo vas da tokom marta i početkom aprila meseca učestvujete na interdisciplinarnim, regionalnim, onlajn susretima posvećenim ekološkoj komunikaciji.
Prijavite se popunjavanjem upitnika ovde.

Klimatski melem je zamišljen kao prostor za zajedničko učenje, kao istraživanje i razmena između svih učesnika i predavača. Ovakvim pristupom želimo stvoriti prostor za razmenu i deljenje emocija i procesa kroz koje prolazimo i lično i kao društvo kada razmišljamo o mogućnostima, izazovima, strahovima i neizvesnostima koje klimatske i ekološke krize donose u naše živote. Želimo da stvorimo prostor za kreativnost i ranjivost, kritičnost i iskrenost te u njega pozovemo narative i pristupe koji leče, zaceljuju, regenerišu bolna mesta u našim bićima i zajednicama.

Klimatski melem osmislili su članovi udruženja Zelena tranzicija iz Srbije i Tatavaka iz Hrvatske u sklopu projekta E.u.r.e.k.a. sufinansiranog sredstvima Evropske unije kroz program Erasmus+ KA2. Kreativni deo rad odlikovao je dinamični, ko-kreativni proces s građanima, ekološkim aktivistima, umetnicima i stručnjacima iz raznih polja koja dotiču pitanja sveobuhvatnih promena. Iako su oba udruženja usmerena na ekološka pitanja, u sklopu ovog projekta krenuli smo od toga da mapiramo i otkrijemo šta sve ne znamo, šta nam od znanja nedostaje i osmislili smo školu koja ima akcenat na slušanju i razmeni, na otvaranju tema koje vidimo da nedostaju i na osnaživanju ljudi koji se već bave klimatskom i ekološkom komunikacijom. Želja i nada nam je da zajedno dođemo do bolje, sveobuhvatnije, delotvornije ekološke komunikacije i otpornijih i saosećajnijih zajednica.

Dobrodošli na susrete i dobrodošlo sve ono što sa vama dolazi!

prijave su otvorene * dobrodošli

*

prijave su otvorene * dobrodošli *

program

ponedeljak 04.03.
19 - 20č

Ukorenjivanje
Međusobno upoznavanje i predstavljanje kućnog reda susreta

Iako se nalazimo u onlajn prostoru, želeli bismo da se zaista susretnemo jedni sa drugima. Zato na ovoj prvoj sesiji Klimatskog melema pozivamo sve učesnike koji dođu da se veoma kratko predstave - ko su, iz kog krajolika nam se obraćaju, šta ih najviše interesuje od tema kojima ćemo se zajedno baviti. Da vidimo jedni drugima oči, čujemo ritam i melodiju govora, da se osetimo.

Takođe, ovaj susret organizujemo i da bismo ukratko dali neke osnovne podatke o pristupima i pravilima funkcionisanja svakog od susreta:

podelićemo savete i uputstva za aktivno slušanje, koje je prvi, važni deo svake dobre komunikacije;
objasnićemo i obrazložiti kratku vežbu dolaženja u sadašnji trenutak, kojom ćemo započinjati sve susrete;
predložićemo ukratko i neke načine korišćenja zoom platforme koji takođe treba da učine ovo iskustvo prijatnijim i plodnijim.

utorak 05.03.
19 - 21č

Čekajući novo doba
Kako pričamo o sadašnjosti i šta to znači za budućnosti?

Antropocen, Kapitalocen, Tehnocen, Simbiocen, Ktulucen, Afrocen… Postoji mnogo različitih koncepata uz pomoć kojih možemo razumeti vreme u kojem živimo i ono koje je pred nama. Svaki od njih definiše problem na određen način i time predodređuje poželjne trajektorije za prevazilaženje problema. Svaki od koncepata sa sobom nosi neku verziju istorije, viziju budućnosti i smernica za život. Svaki od njih predstavlja politički čin koji postavlja neke teme u centar debate i delanja, a druge ostavlja na margini. Otuda, važno je kako sebi i drugima objašnjavamo doba u kome živimo, jer to određuje kako biramo da živimo u njemu. U okviru ovog predavanja, bavimo se upravo time kako možemo da pričamo o sadašnjem trenutku i delamo u njemu, odupirući se dominantnim načinima govora o krizi i budućnosti.

Višnja Kisić & Goran Tomka, Šumski univerzitet, Fruška gora

Mi smo Višnja i Goran. Kulturolozi, edukatori, istraživači i stvaraoci, koji istovremeno žive ne-urbanim životom, punim DIT akcija i propitivanja naviknutih načina organizovanja i odnošenja sa svetom. Radimo na nekoliko fakulteta, u nekoliko organizacija u polju kulture, nasleđa i kulturnih politika – a tragamo za nečim što je manje kulturno, produktivističko i ekstraktivističko. Šumski univerzitet za nas predstavlja jednu od tih potraga, nastalu kao odgovor na interesovanja i stremljenja koja su se otvorila našim odlaskom iz grada. Kroz nju nastojimo da nađemo mesto i vreme za teme i načine za koje nema mesta drugde. Kao Šumski univerzitet eksperimentišemo sa prodrmavanjem ustaljenih poimanja obrazovanja, kulture i prirode, te stvaramo prostor za drugačije ekološke, a istovremeno i društveno-političke imaginacije i delanja.

utorak 12.03.
19 - 21č

Blic-klima-info-grafika
Koji su najbolji načini da o klimatskim promenama razgovaramo s najširom mogućom publikom?

Klimatski uslovi na planeti Zemlji su već toliko promenjeni da je signal promena jasno detektovan u svim delovima planete i u svim njenim elementima: vazduhu, vodi, tlu, ledu i biosferi. Klimatske promene su globalni proces koji je posledica nekontrolisane antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte i to na prvom mestu ugljen-dioksida, tokom sagorevanja fosilnih goriva. Kako će planeta izgledati u budućnost zavisi od toga koliko će ugljen-dioksida ljudi još dodati u atmosferu. U svakom slučaju, u narednih nekoliko decenija bićemo svedoci više nego jasnih promena u različitim aspektima naših života, pa se postavlja pitanje koji su najbolji načini da o ovome razgovaramo sa najširom mogućom publikom.

Vladimir Đurđević je redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je gostujući istraživač u NOAA (USA), CMCC (IT), IST (PT) i ICOD (MT). Aktivno je učestvovao u međunarodnim i nacionalnim istraživačkim projektima finansiranim od strane EU-H2020, EU-FP, IPA, JRC, Creative Europe, GEF, GCF, WB, WMO, IOC-UNESCO, MSTDI-RS i SF-RS. Trenutno vodi projekat EXTREMES koji finansira Fond za nauku Republike Srbije. Suosnivač je inicijative Green Art Incubator (greenartincubator.org) i saradnik na portalu Klima101 (klima101.rs). Dobitnik WMO Borivoje Dobrilović Trust Found Research nagrade u meteorologiji, godišnje nagrade Fizičkog fakulteta za naučni rad, nagrade Konstantin Jireček Medal - Die Südosteuropa-Gesellschaft, nagrade ,,Zeleni List" i godišnjeg priznanja Centra za promociju nauke. Njegova oblast istraživanja je numeričko modeliranje klime, analiza klimatskih podataka, analiza uticaja, procena rizika i ranjivosti i analiza prilagođavanja na klimatske promene. Objavio je preko pedeset radova u međunarodnim naučnim časopisima iz oblasti atmosferskih nauka i klimatologije. Kao ekspert, doprineo je izradi Nacionalnih izveštaja o klimatskim promenama za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Brazil. Pored svoje akademske karijere, održao je i seriju javnih predavanja o klimatskim promenama.

utorak 19. 03.
19 - 21č

Sami protiv/sa sustavom
Koliki je udio u naporima koje u rješavanju svih ekoloških kriza trebamo uložiti svi, kao pojedinci, a koliki je onaj koji pripada kolektivnom i regulatornom?

Kako stručnjaci i stručnjakinje koji se klimatskim promjenama i društvenom krizom koju živimo bave dugi niz godina, iz različitih perspektiva - javnih institucija, medija, civilnog društva, međunarodnih organizacija i aktivizma - vide promjene koje su se tijekom tog perioda odigrale u percepciji ove krize i njenog djelovanja na prirodu, privredu i društvo? Pristupi ovoj tematici mogu biti raznoliki, kao i otpori i izgovori koji se nesumnjivo javljaju - zašto ne možemo ili zašto ne treba djelovati po ovom pitanju. Ono što je konstantno je pitanje koji udio u naporima ka rješavanju ekološke krize trebamo uložiti svi, kao pojedinci, a koji je i koliki je udio koji pripada sistemskom i regulatornom?

Dunja Mazzocco Drvar meteorologinja je iz Zagreba. Karijeru je započela kao prognostičarka u Državnom hidrometeorološkom zavodu gdje je provela 13 godina, a zatim je 7 godina o vremenu i klimi govorila i pisala u dvije medijske kuće. Nakon toga odlučila je da je vrijeme da riječi pretvori u djela te je napustila medije i zaposlila se u civilnoj udruzi Društvo za oblikovanje održivog razvoja i sudjelovala u provedbi četiri projekta od kojih se jedan bavio pravednom tranzicijom na zapadnom Balkanu, a ostali osvještavanjem i edukacijom o klimatskim promjenama. Udrugu je ubrzo zamijenila državnim sektorom te je dvije i pol godine ravnala Upravom za klimatske aktivnosti Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja. U tom je periodu donesena Strategija niskougljičnog razvoja Republike Hrvatske te predstavljena, ispregovarana i donesena većina akata iz europskog zakonodavnog paketa Fit for 55. Danas uživa u zaštiti i restauraciji prirode i edukaciji o zaštiti okoliša kao direktorica programa u regionalnom uredu međunarodne organizacije za zaštitu prirode, WWF Adria. Autorica je niza stručnih i znanstvenih radova, popularno-znanstvenih tekstova, a recenzirala je i jednu meteorološku knjigu za djecu.

Predrag Momčilović istraživač, aktivista i novinar iz Beograda, izvršni je direktor Centra za zelene politike. U fokusu njegovog rada su politička ekologija, prirodna zajednička dobra, odrast, klimatske promene i pravedna tranzicija. Autor je knjiga "Vazduh kao zajedničko dobro" i "Održivost, odrast i hrana".

utorak 26.03.
19 - 21č

Razgovarajmo o eko-anksiozonosti
Normalna reakcija na nenormalno stanje - poziv na razmjenu i zajedničko osluškivanje ove važne teme.

Uz eko anksioznost vežu se pojmovi “kroničnog straha od ekološke kataklizme”, “neopozivog utjecaja klimatskih promjena”, “zabrinutosti za vlastitu (sadašnjost) i budućnost sljedećih generacija”. To su i teme koje će biti okvirne teme vodilje u sklopu ovog susreta.
Nakon vrlo kratkog uvoda u osnovne koncepte geštalt terapije i opisa pojma eko anksioznosti,sesija je zamišljena kao radionica iskustvenog tipa, u kojoj će u predviđenom vremenu trajanja sudionici boraviti u otvorenom prostoru dijeljenja iskustva o “eko anksioznosti” i o onome što se u toku rada pojavi.
Važno je napomenuti da je tokom radionice razina spremnosti dijeljenja i otvorenosti prema vlastitim (emocionalnim) iskustvima pojedinačna i ovisna o spremnosti svake osobe. Drugim riječima, svatko sudjeluje sa svojim iskustvom onoliko koliko je u tom trenutku voljan sudjelovati.
Ovom je radionicom, jedna od želja, omogućiti susret zajednice ljudi u svrhu njegovanja prisutnosti, pažljivosti, empatičnosti, posvećenosti jednih drugima, sa potpunim poštovanjem za ono što se svakom od njih i među njima pojavljuje na kognitivnoj, emocionalnoj i tjelesnoj razini. Kako bi to iskustvo moglo poslužiti za daljnje (samo)istraživanje, ali i kao podržavajuće iskustvo u budućim akcijama, djelovanjima, u ophođenju sa okolinom, drugim bićima i samima sobom.

Igor Ivko, rođen 1986. godine.Studirao je etnologiju, filozofiju i antropologiju.
Završio edukaciju iz geštalt psihoterapije. Trenutno polaznik edukacije iz dječje i adolescentne psihoterapije. Živi u Varaždinu gdje se bavi pisanjem i geštalt terapijom.

ponedeljak 01.04.
19 - 21č

Kriza izgovorena jezikom umetnosti
Umetnik, njegovi motivi i kreativni proces u službi osvešćivanja klimatskih promena - predavanje i radionica

U ovom susretu prvo slušamo o stvaralačkom procesu jednog umetnika, čija su dela često društveno i ekološki angažovana, a potom, razdeljeni u nekoliko grupa čiji rad će pomoći super-tim fasilitatora, sami pravimo i razrađujemo skicu za jednu eko-akciju, komunikaciju, skulpturu, perfomans. Onda sve to delimo jedni sa drugima.

Prvi deo ove sesije priča priču ,,o nepokolebljivoj želji za realizacijom ideje od misli koja se u naletu adrenalina javlja tokom noći, preko prvog telefonskog poziva ujutru, osećaju zadovoljstva kada je zamisao realizovana, ali i kratkotrajnom – skoro nepostojećem periodu do sledećeg ciklusa’’. Sve to na primeru rada Andreja Josifovskog Pijaniste. ,,Kao ključne reči da predstave moj radni proces, mogle bi se navesti - odricanje i snalaženje, ali nijedna nije dovoljno adekvatna da pokaže ceo proces stvaranja kroz koji se prolazi, tako da jedino što preostaje je da se vidimo na predavanju.’’

U drugom delu susreta ćemo u nekoliko odvojenih grupa proći kroz kratak ali nadamo se plodan stvaralački proces osmišljavanja jednog angažovanog ekološkog dela. Fasilitatori će osim Pijaniste, biti umetnički dvojac Rena Redle i Vladan Jeremić i aktivisti grupe Extinction Rebellion Srbija.

Dr Andrej Josifovski (6.10.1990.) je nakon završenih osnovnih studija na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2012) završio master akademske studije (2014), a potom i doktorirao na istom fakultetu (2021). Docent je na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Departmanu za arhitektonske tehnologije.
Oslikao je veliki broj murala u zemlji i inostranstvu, a njegov rad je propraćen u raznim eminentnim svetskim medijima za uličnu umetnost. Radovi su mu publikovani u više od deset knjiga, kataloga i časopisa, od kojih su najznačajnije „Street art EUROPE & graffiti“ i „Street art contexte(s)“ obe u izdanju francuske kuće Editions Gallimard.
Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja. Osnivač je i umetnički direktor Internacionalnog Runaway festivala ulične umetnosti i Runaway fondacije koja za glavne ciljeve ima afirmisanje kulture i umetnosti. Član je ULUS-a, najstarijeg udruženja likovnih umetnika u Srbiji.
Nosilac je titule IRONMAN u najzahtevnijoj sportskoj disciplini na svetu koja se odvija u jednom danu (ultra triatlon).
Radove potpisuje svojim nadimkom PIJANISTA.

Rena Redle i Vladan Jeremić su umetnici iz Beograda/Berlina čiji istraživački rad obuhvata crtež, tekst, video, fotografiju, instalaciju i umetničke intervencije u javnom prostoru. U svojoj saradničkoj praksi Rena i Vladan istražuju odnos umetnosti i politike, otkrivajući protivrečnosti današnjih društava i razvijajući transformativne potencijale umetnosti u kontekstu društvenih borbi. Koriste tehnike koje se lako reprodukuju i distribuiraju kao što su crtež i print i jednostavni materijali kao što su tekstil, karton i drvo, insistirajući na upotrebnoj vrednosti i društvenoj i ekološkoj svesti svoje umetničke produkcije. Uključuju se u aktuelne debate i borbe u saradnji sa društvenim pokretima i šire svoja umetnička dela kroz različite medije.

Extinction Rebellion (Bunt protiv izumiranja) decentralizovan je međunarodni nenasilan pokret koji koristi direktnu akciju i građansku neposlušnost da ubedi vlade i velike kompanije da reaguju adekvatno na klimatsku krizu i krizu biodiverziteta. Pokret je nastao 2018. godine u Velikoj Britaniji, ali se brzo proširio na sve kontinente širom sveta.

utorak 02.04.
19 - 21 č

Utopias Speed Dating
Upoznaj inspirativne i ekološki angažovane ljude, i daj sebi priliku da se zaljubiš u nove ideje!

Na ovom susretu imaćemo priliku da upoznamo, čujemo, postavimo pitanja pojedincima/organizacijama koji se na različite načine bave različitim oblastima koje su na neki način povezane za ekologijom, klimatskom krizom ili društvenom obnovom. Ideja je da učesnici izaberu da, u dva kruga, uđu u break-out sobe zoom platforme i tu 15ak minuta razgovaraju, postavljaju pitanja, čuju iskustva i savete od stručnjaka koje ćemo za vas izabrati. Ideja je da ceo ovaj susret bude direktan, neposredan, a i inspirativan i osnažujuć.

Jovana BIla Dubaić, Belgrade.bees.ecology

Jovana Bila Dubaić je doktor ekoloških nauka posvećena istraživanjima koja doprinose razumevanju i zaštiti biodiverziteta, sa posebnim fokusom na pčele. Kada nije u prirodi Jovana vreme provodi na Biološkom fakultetu u Beogradu, na kome radi kao docent, pričajući studentima o svetu u kojem pčele i ljudi žive u savršenoj harmoniji. Njena strast prema nauci i biologiji seže dalje od akademskog okruženja - kroz društvene mreže, javna predavanja, naučne događaje i radionice Jovana deli svoje znanje sa širom publikom, težeći da u ljude vrati izgubljenu povezanost sa prirodom i motivišući ih da prepoznaju vrednost i lepotu sveta oko nas. O istraživanjima koja sprovodi na Biološkom fakultetu detaljnije možete saznati na njenom Instagram nalogu: belgrade.bees.ecology gde na svima razumljiv i zabavan način prenosi naučne činjenice i zanimljivosti.

Ivana Biočina autorica je, istraživačica, osnivačica i voditeljica Instituta održive mode. Ivana je autorica knjiga Modus vivendi. Ogled o političkom, ekonomskom i društvenom u modi (2014.), Tiranija mode. Ukrašavanje kao potraga za identitetom (2016.) te Proizvedeno u Hrvatskoj. Tranzicija hrvatske tekstilne industrije (2018.). U Podravini je 2020. godine otvorila Institut održive mode – IOM, s ciljem proizvodnje, edukacije i širenja ideje održive mode. Proizvodnja u IOM-u je održiva, odgovorna i lokalna. Materijali su prirodno bojadisani sezonskim biljkama iz Podravine. Svrha i namjera IOM-a je, osim proizvodnje, osnažiti potrošače, ponajviše žene, da zajedno budemo dio promjene koju želimo vidjeti u radu i životu, da održivost ne bude samo prolazna misao, već početak i temelj novog života koji izbija, niče, klija, koji se upravo rađa.

Pavle Đorđević, www.organela.rs i bastamozesvasta.rs

Pavle Đorđević je završio master studije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogaradu, odsek za voćarstvo i vinogradsartsvo, kao student generacije. Radio u Institutu za multidisciplinarna istraživanja na temi iz oblasti regenerativne poljoprivrede i ishrane biljaka. Pavle ima više od 15 godina pratkičnog iskustva u organskoj proizvodnji povrća i voća. Vlasnik je firme Organela koja se bavi organskom proizvodnjom, preradom i distribucijom organskih proizvoda, kao i edukaciom ljudi o organskoj proizvodnji i regenerativnoj poljoprivredi (Instagram: Organela.rs). U okviru imanja Organela, već nekoliko godina, živi i ,Bašta može svašta’ neprofitna inicijativa koja u saradnji sa Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka, proizvodi zdrave namirnice, kontrolisanog porekla, za decu obolelu od raka. Od 2024. godine na imanju je postavljena i prva zadružna agro-solarna elektrana. 2022. godine je završio The Organic Academy, Organic leadership Course. Pavle je postao jedan od ambasadora organske proizvodnje u Srbiji.

Tokom rada na pripremi ovih regionalnih onlajn susreta posvećenih ekološkoj komunikaciji prepoznali smo koliko veliku važnost ima razmena uživo i zato radimo na pripremi jednog malog programa uživo, tri dana u aprilu. Stay tuned.

📧 klimatskimelem@gmail.com

Klimatski melem organiziran je u sklopu projekta Emancipirani:e i Ujedinjeni:e u Regenerativnoj Edukaciji za Klimatsku Akciju (E.U.R.E.K.A!) sufinanciranog sredstvima Europske unije kroz program Erasmus+ KA2.