Kompostiranje - korak po korak

Kompost je sastavni deo izbora života sa manje ili bez otpada. Kako u prirodi sva materija kruži, a otpada nema, sa idejom održivog životnog stila i mi svoje delovanje zasnivamo na tom principu. Kompostiranjem, procesom aerobnog razlaganja organske materije, svoj organski otpad pretvaramo u korisnu materiju: vraćamo prirodi nešto od onoga što smo uzeli i na taj način nastavljamo taj magični lanac kruženja. Kako je procena da organski otpad čini od 30 do 60% svog otpada u našim kantama za smeće, kompostiranje je način da, u jednom potezu, prepolovimo količinu otpada koju šaljemo na deponije.

Zašto kompostiram?

Organski otpad, ukoliko završi na deponijama, postaje toksični emiter metana, jednog od najštetnijih gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte i klimatske promene na Zemlji. Kompostiranjem, naš organski otpad vraća se u prirodan tok kruženja materije, sa isključivo dobrim efektima i po nas i po naše okruženje. Veoma je važna i činjenica da pri tom stvaramo bogatu, hranljivu zemlju.

Gde kompostiram?

Najbolje mesto za kompost je – dvorište. Jednostavno ogradimo jedan deo bašte, zaštitimo ga od glodara, i tu stvaramo svoj čarobni svet komposta. Ako nemamo dvorište, princip je malo drugačiji – trebaće nam posuda za kompostiranje, a u koracima koji slede objasnićemo i kako ta posuda treba da izgleda. I da, kompost možemo gajiti i na svojoj terasi, a potrebno je samo da ga zaštitimo od jakog sunca.

Spremni? Recept za kompost sledi.

smeđi materijal – zeleni materijal

Pre no zaronimo u mirisni svet komposta, potrebno je da naučimo od čega se kompost sastoji. U razumevanju podele na smeđi i zeleni materijal, dobro je imati na umu da naš kompost oponaša kompostiranje u prirodi, razgradnju koja se dešava u šumi, recimo. Isti takav mikrosvet mi gajimo u svojoj kompost-kanti.

Smeđi materijal sadrži dosta ugljenika: slama, suvo lišće, karton, hartija, seno, piljevina, krajnja rolna kartona od toalet papira, kesice iz pekare sitno iseckane…

Zeleni materijal (kuhinjiski organski otpad) sadrži dosta azota, a čine ga ostaci iz naše kuhinje (i ne samo kuhinje!)

U svom kompostu kreiramo odnos koji bi odgovarao nečemu što postoji u prirodi. 100:1, 200:1, pa čak i 400:1 u korist ugljenika tj. smeđeg materijala. Slama ima odnos 80:1, karton oko 200:1, a piljevina recimo 400:1, što će reći da je piljevina izuzetno bogata ugljenikom. Pa ćemo tako, ako dodajemo piljevinu dodavati proporcionalno malo manje, a ako dodajemo suvo lišće dodavati više. Zeleni deo (azot), kuhinjski otpad, pogonsko je gorivo za kompost. Jako je bitan odnos ova dva materijala. U principu treba da bude više smeđeg materijala (suvog i drvenastog), od zelenog. Kada ređamo kompostnu hrpu prvo ređamo braon sloj, pa zeleni sloj i tako naizmenično. Slažemo slojeve, kao na nekoj kompost-torti.

7 koraka do savršenog komposta

Pre no krenemo u akciju, prikupimo veću količinu smeđeg materijala unapred. U gradu će ovaj izazov biti nešto veći, ali u prirodi možemo potražiti lišće, granje, prikupite tamne papirne kese, karton ili nabaviti piljevinu (od nefarbanog, netretiranog drveta).

korak: kompost kanta
Potrebna je posuda, kanta zapremine 30 do 50 l. Plastika je u ovom slučaju dobro rešenje jer je hemijski postojana, za razliku od metalnih ili drvenih kanti. Oznaka viljuška i nož (food grade plastic), HDPE tip 2 i PP 5 tip plastike, neće ispuštati štetne materije. Za kompost možemo koristiti i glinenu posudu.
korak: kiseonik
Kompostiranje je aerobni proces tj. proces koji se odvija uz prisustvo kiseonika. Zato je potrebno da u kompostnoj kanti ima vazduha, potrebno je da je aerišemo. Kako bismo to postigli, koristićemo bušilicu ili bilo koje drugo oruđe koje će pomoći da na kanti napravimo male rupe koje će aeraciju omogućiti. Oko 4 mm treba da budu prorezi, a rupice oko 10 cm razmaknute jedna od druge, u svim pravcima. I na dnu kante bušimo nekoliko rupica. Napomena: ne preterujemo sa bušenjem - u kanti treba da ima vazduha, ali ne previše, da se kompost ne suši.
korak: temelj komposta
Na dno je potrebno unakrsno postaviti sloj grančica, izlomljenih suvih grana koje dimenzijama odgovaraju širini kante. Ne moraju sve biti sitne i tanke, u redu su i one malo deblje, jer je uloga ovih grančica drenaža. Tu treba da prođe višak vlage.
Preko tog drenažnog sloja, postavljaju se komadi kartona koji će se raspasti, a predlažemo nešto krupnije komade jer će duže trajati. Karton ovde služi kao zaštita za drenažu i treba skoro u potpunosti da prekrije sloj sa granama.
korak: prvi smeđi sloj
Nakon unakrsno postavljenih grana na dnu posude i kartona, prvi sledeći sloj čini smeđi materijal: seno, suvo lišće, karton, hartija, piljevina… Što su komadi sitniji to će se brže raspasti. Ovaj sloj je bogat ugljenikom i poželjno je da bude prvi sloj. Kada ne bude suvog lišća pokošena trava, koja se sušila neke dve nedelje, može poslužiti kao braon materijal. Najbolji materijal je slama ili seno koje je odstojalo, od prošle godine, koje je već počelo da truli ili piljevina koja je često otpad u nekim radionicama (ali ako to drvo nije tretirano farbom, lakom i drugom hemijom).
korak: humusni sloj
Drugi sloj je šumska zemlja, šumski humus. Radi se o površinskom sloju zemlje koji se nalazi u šumi. Prvih nekoliko centimetara, staro lišće koje se već raspada. Trebaju nam svi ti mikrorganizmi koji se tu nalaze, pa je sasvim u redu ako se tu nađe i neka glista - ona može samo da ceo proces ubrza. Ovaj sloj je od velike važnosti. To je ,,gorivo” komposta. Njime unosimo organizme koji će zatim ,,variti’’ organsku materiju u našem kompostu.
korak: prvi zeleni sloj
Trećina kante bi trebalo da je sada već puna. Imamo dakle osnovu, spremnu za dodavanje zelenog materijala. Ostaci povrća, voća – sve što je iz kuhinje izašlo tog dana je naš zeleni materijal, izvor azota. Potrebno je sve seckati sitno, ako želimo da brže imamo spreman kompost, a svoj kuhinjski otpad možemo čuvati u frižideru u posebnoj posudi, do trenutka sipanja u kompost.
korak: i sada čekamo…
Kada smo pripremili ovih prvih par slojeva u posudi za kompostiranje (drenažni sloj – grane, karton, smeđi materijal, šumski humus i prvi sloj zelenog materijala prekriven smeđim materijalom i humusom), treba da ostavimo kompost nekoliko dana, nedelju do desetak dana, kako bi procesi kompostiranja započeli. U ovom periodu kompost ne treba mešati.

Da li sam na dobrom putu? Kako znamo da je počeo proces razgradnje?

Posle par dana ova kompostna hrpa počeće da se zagreva, u početku sporije, pa onda brže. U početku razgradnju u našem kompostu vrše primarno jednostavniji mikroorganizmi - bakterije i gljive, a kasnije složeniji organizmi kao što su stonoge, gujavice, pauci. Kompost se prvo zagreje, pod delovanjem bakterija i gljiva, a onda se ,,rashladi” pa na scenu stupaju složeniji organizmi. Zanimljivo je da hlađenjem dolaze i aktinomicete, koje su zapravo bakterije iako su nekad bile svrstavane u carstvo gljiva (zbog prisutnosti filamenata - nastavaka), a koje daju kompostu prepoznatljiv miris šumskog tla.

Ako smo sve uradili kako treba, možemo dakle očekivati da temperatura komposta bude između 40 i 60 C, a ne bi trebalo da prelazi 65 C. Temperaturu proveravamo tako što prosto pipnemo kantu. Ako primetimo da se kompost previše zagreva, potrebno je proces ,,rashladiti”, prekinuti tako što ćemo dodati još materijala pre svega smeđeg materijala i promešati. Potrebno je mešati slojeve kako bi se uneo kiseonik.

Prvih desetak dana od trenutka kada smo napravili, uspostavili kompost ništa ne mešamo kako bi procesi počeli, a nakon toga ga mešamo na svaka 2-4 dana lopaticom za baštu ili rukavicama, pa ako je potrebno dadajemo vode ili smeđeg materijala. Prednost mešanja sa rukavicama je to što možemo osetiti zagrevanje i vlažnost komposta i tako znati da li je potrebno još nešto dodati. Uvek treba imati spremnu odstajalu vodu koju možete dodati u više slojeve, jer se može desiti da baš oni budu suvi.

Nakon desetak dana, nastavljamo. I sledi ponavljanje, slažemo naizmenično smeđi i zeleni material, i to tako da imamo otprilike tri puta više smeđeg materijala u odnosu na zeleni, kuhinjski otpad. Na primer, na jednu teglu kuhinjskog otpada idu tri ili četiri tegle slame ili suvog lišća. Ovo ne važi za piljevinu, koja je bogatija ugljenikom, pa je odnos 1:1 dovoljan. Karton je negde između, treba ga manje od slame, više nego piljevine. Ređanjem ove zanimljive kompostne torte, kreiramo svoj kompost. Bitno je dobro formirati slojeve na početku.

Zanimljivo je da kada negde putujete, idete u neku šumu, uvek možete da donesete malo šumskog humusa sa sobom i stavite ga u vašu kompostnu kantu. Na taj način ćete postepeno, malo po malo, stalno obogaćivati biodiverzitet mikroorganizama u vašoj kompostnoj kanti.

Vlažnost komposta

Potrebno je da pratimo vlagu komposta. Po potrebi, treba ga poprskati vodom. Vlaga treba da bude oko 50%. Nije loše ako je malo iznad toga, ali nije dobro kad je kompost suv ili potpuno vlažan. Kad je suviše vlažan zaustavljaju se aerobni uslovi, a počinje jedan drugi proces u kom se oslobađa metan i kompost počinje neprijatno da se oseća. Ako je suviše suv, procesi se zaustavljaju.

Kada dodajemo vodu to možemo raditi fajtalicom/prskalicom ili samo sipanjem. Voda iz vodovoda sadrži hlor, a potencijalno i neke druge hemikalije, pa je najbolje u kompost dodavati destilovanu vodu ili vodu iz klima uređaja. Možemo filtrirati vodu iz česme ili ostaviti u nekom sudu da hlor izvetri kroz par dana, a može i kišnica. Takvom vodom malo poprskamo kompost. Treba da bude vlažan kada ga stisnemo i da sasvim malo vode možemo da istisnemo iz njega.

Aeracija

Najbolje je držati posudu za kompostiranje zatvorenu, ili pritvorenu, ove rupice izbušene sa strane obezbeđuju da u kompost uđe dovoljno vazduha. I potrebno je, zbog aeracije, redovno mešati kompost (gornje slojeve, a drenažni sloj ne remetiti).

Kada je moj kompost spreman?

Koliko će trajati proces kompostiranja, zavisi od kvaliteta i sastava onoga što smo u njega stavljali, kao i od spoljne temperature, vlažnosti i vazduha. Ali u proseku, traje nekoliko meseci. Kad ponestane hrane za mikroorganizme tad i temperatura pada i onda kada kompost prestane da stvara temperaturu znači da je spreman.

Zreo kompost ne bi trebao da bude potpuno crn već da ima braonkastu boju šumske zemlje i isti takav blag miris. Deo komposta možemo sačuvati i dodavati umesto šumske zemlje, pored šumske zemlje može se dodati kompost kako bi ubrzali proces. Kompost se može mešati sa nekom glinovitom zemljom, može se koristiti i kao đubrivo za biljke.

Šta sme a šta ne sme da ide u kompost?

Šta stavljamo u kompost:

ostaci svežeg voća
ostaci svežeg povrća
kafa – osušeni ostaci, soc (samo ograničene količine)
crni i beli luk može u kompost, ali izbegavati zbog mirisa ako vam to smeta
upotrebljeni čaj - bez filter vrećice
banane samo organske, koru izbegavati zbog pesticida koji su u njoj
kosa, dlake ljubimca

Šta NE stavljamo u kompost:

kuvana i masna, začinjena hrana
konzervirana hrana
orah, orahovo lišće
iglice četinara (zakiseljavaju kompost)
kore od jaja (mogu, ali samo osušene, pa usitnjene i to ukoliko su od domaća, organska…)
citrusi (stvaraju kiselu sredinu, može u maloj količini ali ih treba izbegavati)
previše trulo voće i povrće.

Još malo korisnih kompost informacija

Šumska zemlja se dodaje na početku, da bi započela proces razgradnje. Nije neophodno, ali može se dodavati i kasnije.

Kompost bi trebalo da ima prijatan miris, kao šumska zemlja. Ako kompost ne miriše lepo, možda nemamo dobar odnos materija. Ili je u pitanju nedovoljna provetrenost, tj. prevelika vlažnost. Ako je suv, kompost prevrnemo i navlažimo slojeve. Ako je vlažan prevrnemo slojeve i dodamo braon materijal koji će upiti višak vlage, a zatim i šumske zemlje koja će opet pokrenuti proces.

Ako je vaš kompost pokisao, proverite mu stepen vlažnosti. Ako je previše vlažan, dodajte smeđeg materijala i promešajte.

U principu kada dodajete zeleni, organski otpad svaki dan, dodajete i braon materijal. Malo zelenog – odmah i malo smeđeg materijala. Uvek završavamo smeđim materijalom, da bismo izbegli sakupljanje mušica.

Dobro je imati dve kompost kante, pa kada stignemo do vrha jedne - prestanemo da dodajemo materijal i pustimo da se proces završi, da kompost sazri. Onda prelazimo na drugu kantu.

U kompost mogu da se dodaju i dlake, one imaju veliki deo azota u sebi. Mogu se dodavati i papirne maramice, štapići od sladoleda, pa i papirni štapići za uši... Veći komadi drveta se mogu dodati, ali se ne preporučuje jer njihova razgradnja predugo traje.

Obilje informacija o tome kako da rešite neke probleme koji se mogu javiti tokom procesa kompostiranja pročitajte ovde.

Uživajte u svom kompostu!

Sigurni smo da će vam kreiranje svog komposta, taj tako prirodan i dobar proces vraćanja materije u sredinu, pružiti veliko zadovoljstvo. Vaš kuhinjski otpad kompostnom alhemijom, umesto emitera metana na smetlištima, postaje najbolja moguća hrana za vaše biljke, za zemljište, za planetu. I to je vaš mali, ali vredan doprinos fascinantnom lancu kruženja materije u prirodi, tom toku savršenog balansa čiji se neremeteći faktor trudimo da budemo svojim životnim izborima.
🍂
autorke teksta: Milica Glogovac i Milja Vuković