Kompostiranje - problemi i rešenja

foto: Joshua Hoehne

Kada ste jednom uspostavili kompostnu kantu i kada zažive procesi razlaganja, uživaćete: imaćete pravu živu kantu za otpatke i to kantu koja pred vašim očima otpad pretvara u đubrivo, u finu zemlju. Ipak, moguće je da ćete u nekom trenutku imati i neke probleme sa kompostiranjem. Evo najčešćih problema i predloga kako da ih rešite. Ovaj materijal je prikupljen iz naših višegodišnjih prepiski na ovu temu na fejsbuk grupi Za manje smeća i više sreće.

• Najčešći problemi: kompost je previše vlažan, kompost loše miriše, kompost je sasvim hladan.

Ukoliko imate previše vlage u kompostu, dodajte smeđeg materijala koji može da upije deo vlage i promešajte kompost i možete ga malo ostaviti neotkrivenog, otvorenog (ako je inače na neki način poklopljen).
Ukoliko kompost loše miriše, to je siguran znak da nešto nije u redu. Zdrav kompost miriše lepo, na šumsku zemlju. Kompost koji loše miriše dobro promešajte nakon što ste dodali smeđeg materijala, a možete dodati i dodatnu količinu šumske zemlje (jer u vašem kompostu možda nedostaje mikroorganizama).
Ukoliko je kompost sasvim hladan, a organski otpad se još uvek vidi, nije ,,svaren’’, nije razložen to verovatno znači da se u vašem kompostu procesi razgradnje ili ne odvijaju ili su se jako usporili. Potrebno je da dodate kiseonika, da promešate kompost, a možda i da dodate mikroorganizama (u vidu izvesne količine šumske zemlje).

• Koliko često je potrebno mešati kompost?

Kompost možete da malo promešate svaki put kad ubacite nov zeleni materijal i dodate smeđi materijal. Ali, ako odlazite na par dana ili nedelja, a vaša kompostna kanta ima drenažni sloj i rupice, kompost može bez problema da ostane bez mešanja i svo to vreme. Do problema može da dođe ako suviše vlažan kompost ostavite zatvoren dugo, bez mešanja. Tada može da počne proces truljenja, umesto procesa razlaganja. Ali ima i za to rešenje: promešate, dodate suve smeđe materije, još promešate i ostavite da se kompost oporavi.

• Imam male, vinske mušice oko komposta? Da li je to problem?

Za kompost to nije problem, naprotiv: one ,,kontaminiraju’’ kompost mikroorganizmima koji pomažu dalju razgradnju.

Da li je problem to što u kompost stavljam ostatke konvencionalno gajenog povrća i voća, dakle kore koje sadrže pesticide itsl.?

Najveći deo pesticida će se razgraditi pod uticajem mikroorganizama u toku kompostiranja. Problem može nastati samo u početku, kada je vaš kompost tek na početku, zbog sporijeg razmnožavanja mikroorganizama. Upravo zato se na početku, prilikom formiranja komposta u komposnu masu dodaje šumska zemlja, da bi se iz prirode unelo što više mikroorganizama koji će da pospeše razgradnju.

• Zašto je problem dodavati citruse u kompost?

Jedan razlog je to što je kora citrusa često puna pesticida (ako nisu organski proizvodi u pitanju). Ovi pesticidi mogu da uspore procese razgradnje u kompostu, a delimično mogu i da se ne razgrade, da ostanu u kompostnjaku.

Kore limuna i pomorandži se prskaju fungicidom, jer putuju i fungicid ih štiti, da se voće duže održi. Kore mnogih citrusa nisu za upotrebu i to piše na njihovoj deklaraciji, upravo zbog tog fungicida koji je otrovan i ima dugotrajno dejstvo. Takođe, od kore citrusa se u kompostu razvijaju patogene plesni iz roda Aspergillus. Plesni Aspergillus-a stvaraju aflatoksin, koji je štetan, kojeg nije dobro ni udisati, niti ga širiti po zemljištu i biljkama, niti davati životinjama.

Drugi razlog je to što kora od citrusa obično bude dosta, ne bude jedna (pa da to kompost nekako uspe da svari), nego ih dođe odjednom dosta (kad krene zimska sezona) i onda kad se dosta kora sitrusa odjednom ubaci u kompost one mogu da poremete taj fini balans mikroorganizama u kompostu i da uspore ili zaustave procese razgradnje. Od pomoći može da bude to da se kore prvo osuše, pa da se usitne, pa da se tek tada ubace u kompost.

📷 Julietta Watson

• U mom kompostu u dvorištu pojavile su se gliste, zapravo puno njih? Da li je to problematično?

Ne, to uopšte nije problematično, naprotiv, gliste su odlične i u zemljištu i u kompostu.

• Moj kompost čudno miriše, neprijatno, na truljenje, kao miris u kanti za otpatke, ali još gore? Šta uraditi?

Više lišća, piljevine, slame - dodati dakle smeđeg materijala i takođe malo provetriti odnosno obrnuti kompost.

• Nemam strpljenja da čekam, kompostnjak mi treba hitno - ima li neko rešenje?

Postoje sredstva za ubrzavanje kompostiranja - Uniker, Bajkal...

• Mogu li se kompostirati kore lubenica, da li su one problem?

Slobodno kompostirajte kore lubenica. Savet je samo da, ako imate mali komposter ili kompostnu kantu, koru lubenice usitnite prethodno. Što je više usitnite ona će se brže razložiti. I ništa drugo. Dodajte smeđu materiju kao što to uvek radite i to je to. Pošto je najvećim delom voda, lubenica će skoro pa nestati već kroz par dana.

• Izmet kućnih ljubimaca, sme li da se kompostira?

Da, ukoliko su biljojedi. Izmet mesojeda zahteva drugačiju kombinaciju mikroorganizama za razlaganje.

• Da li u kompost možemo da stavljamo lišće i grane sobnog bilja?

Otpaci cveća, listovi i sličan materijal generalno može da se kompostira.

Problem može biti u sledećem (ukoliko se kompostira lišće i grane nekog obolelog bilja): kada pravimo kompost, on prolazi kroz aerobni proces i temperature iznad 60 a u stvari i do 80°C. Tokom tog procesa svi potencijalni paraziti, bivaju uništeni. Ukoliko temperature komposta budu niže, preživeće potencijalni paraziti koji su se nalazili na otpalom lišću itsl. i inficiraće vam cveće.

• Da li se stare novine, tj. novinski papir, mogu odlagati u kompost? Ne uspevam da pronađem informaciju o štetnosti boja koje se u današenje vreme koriste za štampu novina u Srbiji. Koliko sam razumeo, na zapadu, već neko vreme, novine se štampaju bojom na bazi ulja od soje, da li je tako i kod nas?

Većina novina se sada štampa bojama na bazi soje i ovakav papir je moguće koristiti prilikom kompostiranja, ali preporuka je da se ovaj materijal u kompost stavlja ograničeno.

• Šta je to bokashi kompostiranje?

Bokaši kompostiranje je brže od klasičnog kompostiranja, u pitanju je anaerobni proces i koriste se kupovni starteri. Postupak je sledeći: na kraju svakog dana, u kanticu sa poklopcem na čijem dnu se nalazi deblji sloj cepkane hartije, sipa se red ostataka od hrane i sve to se pospe sa malo startera. Sve se pritisne tako da nema vazduha i poklopi se. Ovako se radi svakog dana dok je kantica ne napuni. Potom se kantica zatvori i ostavi poklopljeno dve nedelje na sobnoj temperaturi.

Zatim se dobijena masa ukopa u zemlju ili stavi na dno veće saksije ili podignute gredice i pokrije se debljim slojem zemlje u koju je moguće odmah sejati. Za 30-40 dana sve bude razloženo i pretvoreno u plodno tlo. Prednost bokaši tehnike je to što se može upotrebiti sav kuhinjski otpad (dakle i masnoće, ostaci životinjskog porekla, ostaci od kuvane hrane…)

• Napravila sam starter za kompost ali gljivice na njemu su zelene a ne bele? Da li je bezbedno da ga ubacim u kompost?

Na vrhu startera za kompost trebalo bi da se stvori beli micelijum na površini, a ne zelen. Verovatno je pirinač bio previše mokar pa se zato stvorila buđ. Pogledati neke tekstove o koreanskom prirodnom farmerstvu.

📷 Edward Howell

• Ja bih da počnem da kompostiram ali nemam šumski humus, da li postoji neka zamena?

Šumus, šumski humus je par centimetara crne zemlje, s vrha, s površine uzeto iz šume. Puno mikroorganizama i procesa razlaganja koji su u toku se tu nalazi i preko šumskog humusa ih unosimo u naš kompost. Ukoliko nemamo šumski humus možemo koristiti i dobru zemlju ili napraviti starter za kompost.

• Koja je razlika između komposta od kuhinjskih ostataka i komposta od lišća?

Mala količina jesenjeg lišća može da se doda u običan kompost, kao smeđi materijal. Suvo lišće čini dobar balansirajući sastojak za mokre i vlažne materijale kao što su pokošena trava i kuhinjski ostaci.

Ako se jesenje lišće ostavi da se polako kompostira ono se razgrađuje drugačije nego kuhinjski otpad: lišće se razlaže pomoću spore, hladne aktivnosti gljivica - za razliku od brze aktivnosti bakterija u običnom kompostu. Zbog toga se velike količine lišća recikliraju odvojeno, u kompostu od lišća.
🐟

autorka teksta: Milja Vuković