Tvojih prvih 10 zero waste koraka
Pred tobom su prvi koraci ka uzbudljivom putovanju zvanom život sa manje otpada. Ovaj se izbor može primeniti na sve aspekte života ali ovde ćemo, za početak, pokušati da obuhvatimo neke osnovne principe na kojima takav život funkcioniše i pomognemo ti da - zakoračiš!
Život bez otpada podrazumeva smanjivanje količine smeća koje stvaramo i bacamo, ali i mnogo više od toga: neophodno je da promenimo naš odnos prema arčenju, traćenju, uzaludnom trošenju, rasipništvu dragocenih resursa i potrebno je da ponovo počnemo da vrednujemo, poštujemo sve što nas okružuje. Život sa manje ili bez otpada podrazumeva dakle jedan redefinišući odnos prema svetu oko nas. Iako se može učiniti da ovakvi izbori mogu značiti ograničenja, oni zapravo donose slobodu - pre svega od konzumerističkog životnog stila.
Pa krenimo redom. Korak po korak, do života sa manje otpada.
1. ceger
Tvoj prvi, najlakši i najbrži a dovoljno veliki korak ka održivijem životu je - ceger. Upotrebi neki koji ćeš naći kod kuće, jer najbolji zero waste predmet je onaj koji već imaš. Uvek nosi ceger sa sobom, za sve predviđene i nepredviđene nabavke i time ćeš drastično smanjiti i isključiti iz upotrebe plastične kese, veliku pošast današnjice.
U nabavku bez otpada kreće se sa – planom kupovine. Tako ćeš uvek znati šta sa sobom treba da poneseš: koliki ceger, koliko i kakvih vrećica, posuda… Najbolje mesto za kupovinu bez otpada je pijaca, kao i radnje zdrave hrane, špajzevi i deo u supermarketima namenjen namirnicama na meru.
2. višekratne vrećice
U pitanju su vrećice namenjene nabavci voća, povrća, hrane na meru… Korišćenje višekratnih vrećica isključuje upotrebu plastičnih ili papirnih kesa i obezbeđuju da tvoja nabavka protekne sa manje otpada. Ohrabrujemo te da vrećice napraviš sam/a (ili uz pomoć osobe vične šivenju), od materijala koje već imaš, jer je ono što već imaš, a što možeš i da pre-nameniš, najbolji zero waste izbor. Ukoliko je potrebno spakovati namirnice koje su vlažne ili masne, predlažemo da sa sobom poneseš svoje plastične posude ili tegle. Prodavci će se možda čuditi ili će im biti zabavno, mnogi će pohvaliti, a neki i negodovati, ali će tvoj način prihvatiti. Ako imaš na umu da veliki deo našeg otpada čini ambalaža, razumećeš i zašto je važno odlučiti se za rinfuzne namirnice.
3. flaša za vodu
Ovo je jedna naizgled mala, a zapravo vrlo važna promena. Svoju flašu, od metala ili stakla, uvek možeš dodatno puniti, kod kuće ili u prolazu (ugostitelji će uglavnom izaći u susret, bez negodovanja). Jednom kada pronađeš svoju flašu za vodu i stekneš naviku da je nosiš sa sobom oslobođen si svake potrebe da vodu kupuješ. Postoje i nekoliko načina za filtriranje i prečišćavanje vode kod kuće, a mudro je imati na umu da proizvođači flaširane vode zapravo ne proizvode vodu, već velike količine plastičnih flaša.
4. višekratno & biorazgradivo
„Jednokratno“ bi verovatno bila najnepoželjnija zero waste reč. Sve što nabavljamo trebalo bi da nam služi više puta. Lako usvojena kultura (zapravo, ekonomija) kupovanja i bacanja, kojoj životni izbor sa manje ili nula otpada protivreči, dovela je do toga da smo stvarima i otpadom zagušeni. Skoro sve što koristimo jednokratno ima i svoju višekratnu alternativu. Postepena zamena jednokratnih proizvoda onim višekratnim svakako je jedan od prvih koraka ka životu sa manje otpada. Jednokratne plastične posude lako možeš zameniti onima za višestruku upotrebu – potrebno je samo da neznatno unapred razmišljaš i kupovinu isplaniraš. Umesto papirnih ubrusa u kuhinji možemo koristi kuhinjske krpe. Umesto jednokratnih menstrualnih uložaka, višekratna alternativa bili bi perivi pamučni ulošci ili, sada već lako dostupna, menstrualna čašica. Pakovanje plastičnom ili alu-folijom, zamenićemo voštanim krpicama.
Osim toga, kad god je to moguće, proizvode od plastike možemo zameniti onima od biorazgradivih materijala. Detaljnije podatke o vrstama materijala prema njihovoj razgradivosti ili reciklabilnosti, možeš pročitati ovde.
5. goli proizvodi
Shvatili smo da upravo ambalaža čini većinu kućnog otpada. Zato je uvek dobro odabrati „ogoljene” proizvode. To su svakako rinfuz namirnice, ali tu spadaju i proizvodi koje ne očekujete da možete naći u tom golom izdanju ili makar biorazgradivoj ambalaži: čvrsti šampon, čvrsti sapun za sudove, lufa kao kuhinjski sunđer…
6. nebacanje / ponovno korišćenje / čuvanje / popravljanje / deljenje
Život sa manje ili nula otpada menja odnos prema bacanju. Ideja je da delujemo preventivno, pa se o posledicama promišlja pre samog delovanja. Ne bacamo ništa što možemo ponovo upotrebiti, stvari održavamo i čuvamo negujući ih i produžavajući im vrednost i životni vek, a sve što možemo popraviti – popravljamo. Umesto suvišne kupovine, ohrabrujemo razmenu i deljenje (ekonomija deljenja), čime unapređujemo i odnose sa ljudima i sa zajednicom. I vrednovanje stvari se u izboru života sa manje ili nula otpada menja, pa se procena njegove vrednosti ne meri samo u novcu, jer je on manje važan u odnosu na procenu uticaja nekog proizvoda ili čina na naše životno okruženje i uopšte kvalitet života.
7. recikliranje
Reduce - reuse - recycle. Ova dobra trodelna mantra održivosti vrlo je korisna da hitro proceniš svoje delovanje. Uvidećeš da je reciklaža ta poslednja stavka na koju se odlučujemo, kada smo već ispunili prethodna dva uslova. U Srbiji postoji mogućnost odvajanja jednog dela reciklabilnog otpada - plastike, papira, aluminijuma i stakla. Trudimo se ipak da pre svega preventivno delujemo i redukujemo upotrebu ovih materijala, ne-kupujući ih ili ponovno upotrebljavajući. Možda nije lako razumeti zašto je neophodno da čak i recikliranje umanjimo. Proces recikliranja troši resurse i na razne načine košta i u novcu i u resursima. Takođe plastika se na primer ne može beskonačno reciklirati, već u svakom koraku gubi na kvalitetu i na kraju završava na deponiji ili spalionici (a pri tom je reciklirana plastika trenutno skuplja od nove plastike, pa je ponekad teško da bude tržišno konkurentna).
8. voda
Jedan od najvrednijih resursa koje imamo je, iako se čini da toga uopšte nismo svesni, pijaća voda. Zato će svako naredno tuširanje, pranje zuba, sudova, veša – biti prilagođeno tom osećaju. Osoba koja dođe do potrebe da teži ka low waste i zero waste životu nikada neće pustiti vodu „da otoči“ kako bi došla do željene hladnije temperature, neće pustiti da voda iz slavine neumoljivo curi dok sapunja ruke ili pere zube, a trudiće se čak i da vodu u kojoj su se kuvale namirnice ili pralo voće iskoristi za zalivanje svojih biljaka, recimo.
9. energija
Zašto je struja dragocena? Štednja struje nije samo štednja novca, već mnogo više: za njenu proizvodnju sagorevaju fosilna goriva, koja su glavni zagađivača vazduha i izazivači efekta staklene bašte i klimatskih promena na našoj planeti.
Izbor transporta „sa manje otpada” tako je uvek pešačenje, bicikl ili javni prevoz pre nego sopstveni automobil. Svako nesuvislo trošenje energije oduzimanje je snage prirodi, a istovremeno i njeno direktno zagađivanje.
10. kompostiranje
Šta o magiji komposta reći, a ne preterati? Ohrabrujemo te da se, ukoliko za to imaš uslove, upustiš u ovu zero waste avanturu, a sve detalje o kompostiranju pronaći ćeš ovde. U tvojoj kompost kanti dešavaće se sva čudesa sveta prirode. Učestvovaćeš u alhemiji kojom gotovo sav tvoj kuhinjski organski otpad, umesto izvora metana na deponiji, postaje hranljiva materija za tvoje biljke. Nema savršenijeg kruga! I oprez, u kompostiranje se lako zaljubiti!
Razume se da usvajanje ovih uvida o mogućnostima drugačijeg, održivijeg i ka životnoj sredini pravednijeg života ne ide preko noći. Predlažemo zato da kreneš sa malim promenama koje ćeš lakše usvojiti, a videćeš da nakon toga jedan korak u drugi vodi. Život bez ili sa manje otpada hrabar je i važan izbor, pa iako može izgledati da delimično uskraćuje komfor koji savremeni čovek sebi dozvoljava, ovaj izbor zapravo nudi jedno polje slobode, u kome ne važe konzumeristička pravila već te kroz život vode tvoje istinske potrebe, uz poštovanje zakona Prirode.
🐳
autorke teksta: Milica Glogovac i Milja Vuković