Kuhinja bez otpada

📷 Emilija Stanišić

Vrlo je verovatno da je upravo kuhinja mesto koje stvara najviše kućnog otpada. Sva ta ambalaža, kese, ostaci hrane… Ipak, način za prilagođavanje kuhinje životu sa manje ili bez otpada postoji. Podelili smo ga u pet segmenata, koji odgovaraju najčešćoj kuhinjskoj organizaciji.

Nabavka i skladištenje suvih namirnica

Pribavljanje suvih namirnica  (žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, začini, brašna…)  u životu bez ili sa manje otpada najčešće se obavlja na pijacama (ili direktno od malih proizvođača), prodavnicama zdrave hrane, marketima u kojima je moguće kupovati na meru. Jednom donete kući, te namirnice ostaju u svojim platnenim/papirnim vrećicama ili se (radi bolje zaštite hrane) skladište u odgovarajuću ambalažu. Njeno visočanstvo, staklena tegla, za sada nije našla bolju zero waste dvojnicu. Tegla poštuje pravilo ponovne upotrebe, transparentna je pa je sadržaj u kuhinjskom ormaru pregledan, higijenska je i hranu čuva od mogućih kuhinjskih moljaca. I ne čudi onda što je cenjen i omiljeni predmet u životu bez otpada. Sem tegli, možete koristiti već postojeće kutije (plastične, staklene, metalne…), korpe i sl. Voće i povrće je u hladnijim mesecima moguće čuvati u gajbicama, na terasi. 

Hrana u frižideru

Važno načelo života bez ili sa manje otpada je i - maksimalno iskoristiti dragocenu hranu. Dakle, što manje da se kvari i baca. Zato je važno kako skladištimo hranu u frižider. Sveži začini (peršun, mirođija, nana..) najduže će ostati sveži ako ih stavimo u čašu sa vodom (možda je bolje čak i van frižidera, ali u čaši sa vodom). Šargarepe takođe možemo duže sačuvati ako ih stavimo u vodu, u firžider. Umesto plastične ili aluminijumske folije, koja se u našim domaćinstvima obilato koristi, bilo za pakovanje hrane ili zatvaranje posuda prilikom smeštanja u frižider, bezotpadna varijanta su voštane krpe. Višekratne su, moguće je pribaviti ih i u Srbiji ili napraviti, od prirodnih su materijala (tekstil i vosak) i sasvim adekvatno odmenjuju folije a pri produžavaju rok trajanja povrća u frižideru. 

📷 Emilija Stanišić

Sudopera

Veliki broj domaćinstava danas poseduje mašinu za sudove. Mašina za sudove ima svoje prednosti i mane – u teoriji troši manje vode za istu količinu posuđa (mada to sigurno zavisi i od ljudskog faktora, tj. onoga ko pere sudove i koliko je racionalan njegov odnos prema potrošnji vode), ali troši i dodatnu struju i koristi jaka hemijska sredstva koja su zasigurno škodljiva za okolinu. Sem toga, ovakvo pranje steriliše sudove i sa njih otklanja sve mikrobe, pa i one vrlo korisne za našu crevnu floru i neophodne za normalno funkcionisanje ljudskog organizma. Zato mašinsko pranje nije sasvim u skladu sa životom bez otpada pa ga treba, ako je moguće, makar prorediti.  

Kada je u pitanju ručno pranje posuđa, kraj sudopere jednog prosečnog domaćinstva nalazi se: deterdžent za sudove (u plastičnoj ambalaži), sunđer za sudove (plastičnog sastava), krpa za vlažno čišćenje (truleks, magična… takođe često od plastičnih vlakana) i recimo žica za sudove (metal). Od nabrojanog, kod nas je moguće reciklirati samo flašu deterdženta za sudove (ako je uopšte reciklabilna), a i to sprovodi mali broj domaćinstava. Uz to, papirni kuhinjski ubrusi naći će se u gotovo svakoj kuhinji.

Zamenska, low waste ili zero waste varijanta standarnog kuhinjskog seta bila bi: 

·     sapun za pranje sudova Ribež

Da, moguće je naći ovakav proizvod i to - sasvim bez ambalaže. Za sada ga prave mali prozivođača, pa je otežavajuća činjenica to što do njega nije uvek jednostavno doći i da je njegova cena nešto veća. Ono što je odlično je to što postoji čak i varijanta ovog sapuna za pranje sudova koji je napravljen sa udelom recikliranog/prečišćenog kuhinjskog ulja. Mana ovog sapuna je to što se pravi od kokosovg ulja, koje dolazi iz daleka i nije obavezno eko sastojak. S obzirom na sve ovo prihvatljivo je zato koristiti i neki od ekoloških, tečnih deterdženata, čije je plastično pakovanje moguće reciklirati (a neki od ovih deterdženata se čak pakuju u boce od reciklirane plastike).

·     lufa

Lufa je vrsta tikvice, verovali ili ne. Dakle, sasvim prirodan i kompostabilan proizvod. Ovu tikvicu je moguće kuvati, pripremati, jesti, dok je sveža a kada se ostavi da na biljci ostari, osuši se tada se ona koristi kao sunđer, u različite svrhe. Nekada je njena upotreba bila rasprostranjena u kuhinjskoj i ličnoj higijeni, ali kao i mnoge druge takve proizvode sa tržišta su je potisnuli jeftiniji, veštački. Lufu za sada nećete pronaći u supermarketima, ali uz malo pretraživanje do nje možete doći. Osim toga, možete je i sami uzgajiti! Lufa je otporna i pravilnom upotrebom može trajati mesecima. Najlepše je što lufu, kada joj jednom dođe vreme za „rashodovanje“, zapravo možete kompostirati.

·     razgradiva upijajuća krpa

Popularne truleks krpe su često 100% celuloza. Farbane su, to je istina, ali trebalo bi da su biorazgradive. Kao upijajuću krpu u kuhinji možete koristiti i neku staru pamučnu tkaninu ili (još zanimljivije) heklanu truleks krpu.  

·     platnene kuhinjske krpe

Nije sasvim jasno kada smo to omasovili i normalizovali svakodnevnu upotrebu kuhinjskih ubrusa… U jugoslovenskom detinjstvu to nije bila uobičajena stvar, štaviše tako nešto se nije moglo ni naći u prodavnicama. Nekako smo lako i olako prihvatili taj za nijansu jednostavniji, brži način, zanemarujući činjenicu da taj papir dolazi od – posečenog drveća. Moguće je naći ubruse od recikliranog papira, pa bi to bila možda neka malo manje štetna varijanta, ali i oni dolaze u plastičnoj ambalaži i i njih koristimo jednokratno. Ohrabrujemo te zato da upotrebu ubrusa smanjiš, ako ne i sasvim eliminišeš. Papirni kuhinjski ubrusi imaju staru dobru pretkinju – gospođu platnenu kuhinjsku krpu. Ona će obaviti sve što može i jedan ubrus. A trajaće neuporedivo duže.
 

Tegle kojima je data ponovna i ponovna namena. Namirnice kupljene na merenje. Čajevi i začinsko bilje prikupljeni na putovanjima i izletima. Mamina zimnica.
📷 Emilija Stanišić

Kompost

Mesto za sav organski otpad je – kompost kanta. Detaljnije o kompostiranju možeš pročitati ovde, a za sada ćemo samo reći da je to jedan od najlepših primera vraćanja materije u kružne prirodne tokove, alhemija kojom zeleni kuhinjski otpad postaje hranljiva zemlja. Kompostiranje oslobađa kuhinju zelenog otpada, pretvarajući ga u hranu za biljke. Može li bolje?

Kanta za otpatke

E, na redu je otpad. Onaj koji izbegavamo, onaj protiv koga se borimo. Jasno je da  u manjoj ili većoj meri postoji u svakom domaćinstvu, ali što ga je manje - to je svima bolje. Jasno je dakle da je pre bacanja u smeće potrebno uraditi sve da toga i ne dođe (promisliti, popraviti, ponovo upotrebiti, reciklirati, kompostirati i sl.), ali taj final otpada koji odnosimo do kontejnera ipak postoji. Uobičajena metoda „kese za smeće“ nije najbolje rešenje, pa bi neka prihvatljivija varijanta bilo korišćenje već korišćenih plastičnih kesa, ili još bolje prikupljanje otpada direktno u za to odvojenu kantu. Nju je moguće obložiti novinskim papirom, zbog vlažnog sadržaja, a nakon korišćenja kantu oprati i ponovo koristiti. Ukoliko kompostiramo najveći deo vlažnogotpada u stvari nemamo i u kantu bacamo samo ambalažu. Ukoliko se uvažavaju zero waste principi, moguće je da će ta kanta biti i prevelika za količinu otpada koja se stvori. Za manje količine otpada to može biti i fišek od novinskog papira, ili neka pohabana papirna kesica. Na našem tržištu mogu se naći i kompostabilne kese, koje je moguće koristiti kao kese za đubre, su možda, a možda i nisu zelenija varijanta od običnih plastičnih: one se koriste jednokratno, što nije dobro, a prilikom raspadanja sa drugim mešanim otpadom na smetlištu teško da su neutralne, tj. imaju verovatno jednako negativan uticaj kao i drugi organski otpad. Zato, za sada, i dalje navijamo za običnu kantu. Što prazniju, po mogućnosti :)
🦌

autorke teksta: Milica Glogovac i Milja Vuković