Ekološka jelka - prava ili veštačka ili ...?
Kako rešiti pitanje novogodišnje jelke u duhu novih, boljih, ekoloških praksi? Razmislila sam, nešto smislila, razgovarala sa ljudima koji sade drveće i sa šumarima, dovela sve u pitanje i ono šta sam shvatila i otkrila delim sad sa vama.
Da li je bolje višekratno plastično drvo ili pravo drvo (jelka sa busenom)?
Ako plastično drvo koristite dugi niz godina (neki izvori kažu da je potrebno oko 10 godina upotrebe) ono može da bude ok varijanta - takvo korišćenje jedne plastične jelke možda balansira proizvodni otisak i transportni otisak i otisak koji jedna ovakva jelka pravi kad je bacimo. Ipak, problemi sa plastičnim drvetom su dosta očigledni:
- izrađeno je od plastike, dakle od nafte, sa celim proizvodnim otiskom koji petrohemijska industrija ima
- obično dolazi iz dalekih zemalja, pa ima transportni ugljenični otisak
- obično nije nikako reciklabilno
- obično se ofuca pre nego što tih desetak godina istekne.
Zeleni savet za plastičnu jelku bi bio: ako imate već svoje plastično drvce – koristite ga, čuvajte ga, volite i ukrašavajte svake godine na neki lep nov način i to je ok. Ali, ako možete, izbegnite kupovinu nove plastične jelke.
E sad, zašto su i klasične jelke sa busenom problem, malo je teže shvatiti i prihvatiti. Postoji, nažalost, nekoliko problema sa klasičnim jelkama koje kupujemo na pijacama, bez obzira da li su sa busenom ili bez njega.
- Jelke koje kupujemo sa busenom najčešće se uzgajaju na monokulturnim plantažama jelki. Ovakve plantaže su destruktivan element u ekosistemu, one nikako nisu isto što i šuma jelki.
- Kad se jelka izvadi, ošteti se dobar deo njenog korena.
- Nakon vađenja, ove jelke se transportuju do nas, pa imamo i tu neki ugljenični otisak transporta.
- Još jedan problem sa jelkama, onim jelkama koje imaju busen, je sledeći: mi ih unosimo u kuću, na toplo, i držimo ih tu par nedelja na temperaturi koja je biljku šok, koja je za nju neprirodna… A to značajno utiče na sposobnost biljke da se primi, da zaista ostane živa jelka, pravo drvo kada je napokon zasadimo negde. Veoma često jelke koje zasadimo ne prežive.
📷 Jasna Jovanović
Šta bi onda bile zelene opcije u izboru novogodišnje jelke?
Čini mi se da je najbolje ne kupovati drvo u bilo kom obliku. Jeste - to je divna, simbolična praksa. Simbolika ovih praznika je duboka i davna. U trenutku kad je u prirodi svetlost najslabija, a mrak najjači, pred kratkodnevicu, mi u kuće unosimo nešto što ne umire, živo zimzeleno drvo, kao podsetnik na stalno obnavljanje života, kao podsetnik na nepromenjivost kruženja, na večnu cikličnost.
Jeste - deca ovu novogodišnju praksu jako vole, s dobrim razlogom, jer je čarobna: ukrašeno drvo u kući je poput magije. ALI, vremena se menjaju, potrebno nam je svako drvo koje može da ostane deo šuma, da ostane u šumama. Potrebno nam je da ozbiljno smanjimo seču i ozbiljno povećamo napore pošumljavanja. Moji predlozi bi bili da se ove godine priključimo akcijama sađenja drveća, da doniramo novac organizacijama ili pojedincima u koje imamo poverenja a koje sade drveće i da se potrudimo na razne načine da smanjimo negativan uticaj koji imamo na prirodu, a da prirodi nešto lepo i uzvratimo - a ne samo da uzimamo. Zapratite stranice organizacija koje se bave sađenjem i pomozite njihov rad, novcem ili drugom vrstom podrške.
📷 Marija Šorak
Predlozi ekoloških novogodišnjih rešenja za jelku bi onda bili sledeći:
- Rasadi drveća, da bi mogli da budu zasađeni negde u gradu i da bi imali ikakvu šansu da zaista i prežive, da se prime, moraju da budu prilično odrasli, da imaju nekoliko godina a ponekad i da prođu kroz proces ,,školovanja'' (proces u kojem se drvo izlaže određenim stresovima, kako bi se pripremilo za stresni život u gradovima). Ovakvi rasadi imaju nešto višu cenu.
- Kupiti neko drvo u saksiji i ukrasiti ga i ostaviti ga na terasi, do sađenja. Videla sam neka takva drvca u cvećarama (slika u prilogu). Ili kupiti neku dekorativnu biljku koja može da raste kao žbun u gradu (uostalom, malim pticama u našim gradovima fali žbunje): lonicera, lovor višnja, tuja, plava kleka, pirokanta, fotinija – ukrasiti je za Novu godinu pa je posaditi negde u vašem kraju. A moguće je ukrasiti i neku dekorativnu kućnu biljku.
📷 internet
- Opcija je takođe i uneti samo zimzelenu granu (u najboljem slučaju već otpalu) i nju ukrasiti. To ,ože da bude lepo i sasvim u duhu praznika.
- Opcija je i biti kreativan i napraviti svoje drvo u kući (na jedan od sto neočekivanih i očekivanih načina i materijala).
- Da se potrudimo na razne načine da smanjimo negativan uticaj koji imamo na prirodu, a da prirodi nešto lepo i uzvratimo - a ne samo da uzimamo.
📷 Belgrade mama Maria Milojković
Možete misliti o novogodišnjem drvetu i na ovaj način: ,,Ove godine moje drvo je drvo koje nisam izvadila/o iz zemlje. Moje drvo je drvo koje je ostalo u šumi, na nekom proplanku i koje je i dalje dom pticama i insektima, koje stvara vazduh i život za sve nas. ‘’
Drveće je važno i veličanstveno. Nemojmo ga uzimati olako. Poštujmo i volimo živo drvo i budimo zahvalni za svu neverovatnu mudrost kojoj nas ono podučava.
❄️
autorka teksta: Milja Vuković
*skoro sve slike korišćene u ovom tekstu preuzete su sa grupe Za manje smeća i više sreće i delo su ruku članova/članica grupe :)
📷 Irina Budovalčev