Zeleni krovovi

Priroda. U gradu. Da li je važno/neophodno/uopšte moguće/od uticaja…

17.02.2020. Ostrva slobode

Mašine još uvek ne planiraju gradove, ali ih čovek već dugo planira za mašine. Razne. Vozila od prioriteta. Klima uređaje od prioriteta. Postrojenja od prioriteta. Zagađivači, potrošači i zauzimači našeg mesta u gradu. Ustupili smo im mesta.

Danas je Dunavski park bio kao Central park. I često je, možda i uvek. Zbog mirisa, zbog ljudi, zbog sadržaja, sve to u malom. Tek po povratku iz Njujorka sam osvestila da imam tu čaroliju uvek pred nosom. Apsurd. Da li je grad ogledalo građana? Zašto bismo imali parkove ako ih ni ne vidimo? Mašinu za životarenje imamo, ako nam je to potrebno. A ako nije, kome nije, meni nije, nek bar mozga o kvalitetnijem.

Nije nuklearna fizika, to je naš svakodnevni život. Naše potrebe, navike, lenjosti i vrline. Nije prosto, ali nam nije ni strano jer je ljudski organizam takva celina, tu su sve ćelije na broju. Gomila delova, veza i uslova, ali nije neshvatljivo. I možda je prvo pitanje koje su naše potrebe ili još bliže – za čim žudimo. Takav nam je grad. Kao žudnje.

20.04.2020. I onda nastane pandemija

Dok se nalazimo u ovom stanju van reda, zatvoreni u svoje mikrookruženje, ubrzo shvatamo da je to i jedino mesto gde možemo uvek i iznova da počnemo da stvaramo red.

Možemo i ne moramo. I u tome se ogleda naš odnos prema celini. Da li smo svesni deo neminovno povezanih elemenata ili tačka u zamišljenom nizu, bez svesti o uticaju koji pravimo?

Red u našem mikrookruženju znači pre svega red u mislima, emocijama, aktivnostima koje dalje prenosimo na naše mikrookruženje, ma gde se u ovom trenutku nalazili. Red, ne kontrola, ne ni raspored, već svest o onome što čini nas i što mi činimo. Ako sada uporedimo gde smo i gde bismo mogli biti, možda ćemo jasnije znati šta nam je činiti.

Sada, dok smo zatečeni virusom postaje jasnije da smo neminovno povezani, isprepleteni delovi celine, sistema u kom su naše teme ujedno i naša najvažnija polja delovanja.

Možda nam je i manifest potreban. Barem i svako za sebe, za „svoje” sutra. Kao postulati, zapis na temu kako ćemo ubuduće biti i delati. Samo, ne bismo trebali sa tim počinjati dok prethodno ne napravimo presek stanja, baš tu gde jesmo SADA.

18.07.2020. Pitam se kako bi bilo

U fokusu mojih interesovanja su gradovi kao sistem, urbani metabolizam. Prema površini koju zauzimaju, gradovi su skoro zanemarivi, čine samo 2% ukupne površine Zemlje. Ipak, na ovako malom delu naše planete nastane najveći deo gasova staklene bašte i potroši se skoro sva proizvedena energija. Zahvaljujući brojkama, lako postajemo svesni da smo deo minijaturnog sistema koji ugrožava pitanje opstanka celine. Sve je povezano, baš kao i trilioni ćelija našeg organizma. U slučaju grada, te ćelije smo mi, građani, svi.

Na pitanje kako smo došli do zagađenja na svim nivoima, psiholozi ističu na nešto jako važno: kažu da je ljudska priroda takva da ne čuvamo i ne štitimo ono što ne poznajemo, ono čemu ne znamo opipljivu vrednost. Naše gradove i mikrookruženja u kojima živimo kreirali smo tako da smo svakim danom sve odvojeniji od prirode. Odvojeni i retko u kontaktu sa prirodom. I sve teže joj naziremo vrednost.

Apsurd leži u činjenici da je upravo priroda ta koja može da pruži odgovore na ključne probleme sa kojima se danas susrećemo. To je nepregledno polje mogućnosti, tamo vas vodim!

20.09.2020. Rešenja bazirana na prirodi

U gradovima u kojima je proces transformacije već počeo priroda se vodi pod jednim krovnim nazivom – Nature Based Solutions, rešenja bazirana na prirodi. Rešenja. NBS podrazumeva niz elemenata koji se dalje koriste kao alati u procesu oživljavanja gradova, poput: zelenih koridora, parkova, zelenih krovova i zidova, kišnih bašti i slično. U fokusu urbanih transformacija su zeleni krovovi. Sasvim logično - danas u gradovima živi više od 50% svetske populacije, a prema trendu rasta ovaj broj će do 2050. obuhvatiti i do 70% ukupnog broja ljudi. Gradovi se šire, rapidno. Površina krova dolazi u prvi plan, u zamenu za površinu koju objekat u parteru zauzima.

Zeleni krovovi su doslovce: livade, parkovi, uređeni travnjaci i urbane bašte na poslednjem „spratu“ objekta. Pored toga što se na ovaj način kreiraju novi zeleni prostori, novo mikrookruženje gde je čoveku omogućeno da ponovo dođe u kontakt sa prirodom, svakodnevno, i pažljivo počne da prati vrednost koja mu je na raspolaganju, zeleni krovovi nizom benefita doprinose kvalitetu grada.

Sumirano: Niža temperatura leti, veća vlažnost vazduha, manje poplava na ulicama i rast biodiverziteta, koji je presudan za vraćanje ravnoteže, se simultano dešavaju dok mi provodimo sve više vremena u prirodi, u gradu. Broj gradova sa obaveznom implementacijom zelenih krovova raste i to uopšte ne čudi! Pri tom, zeleni krovovi su samo jedno rešenje u nizu!
🥕
autorka tekta: Danica Laćarac