Šta razlikuje veganstvo od biljne ishrane?

Sve veći broj ljudi prelazi na biljnu ishranu. Ipak, neće svi koji se ne hrane namirnicama životinjskog porekla postati vegani. Kažem postati, jer veganstvo nije samo promena navika u ishrani, već podrazumeva razumevanje etičkog principa koji će biti uzet u obzir svaki put kada se donosi neka životna odluka. Iako zvuči krajnje dramatično i isključivo, zapravo, voditi se etičkim principom u praksi nije teško.

Šta je dakle, veganstvo?

Prema definiciji, vegan/ka je osoba čiji stil i filozofija života isključuju (u meri u kojoj je moguće i izvodljivo) sve forme eksploatacije i surovosti prema svim životinjama. Dakle, to znači da vegani ne konzumiraju hranu životinjskog porekla, ne koriste kozmetiku testiranu na životinjama ili/i ima u sebi nešto životinjskog porekla, ne nose krzno i kožu, ne posećuju zoo-vrtove i cirkuse. Uz sve ovo vegani su često (ali ne uvek) motivisani i doprinosom očuvanju životne sredine (s obzirom na to da 30% svetskog zagađenja potiče od posledica eksploatacije životinja u mesnoj i mlečnoj industriji), smanjivanjem broja gladnih ljudi na planeti (imajući u vidu da trenutna količina biljnih namirnica koja se proizvodi na svetu bi mogla biti dovoljna da prehrani sve ljude na planeti, a umesto toga 80% se koristi za prehranu životinja u mesnoj, mlečnoj i industriji jaja), kao i poboljšanjem svog zdravstvenog stanja.

Međutim, osnovni razlog za veganski način života uvek su životinje. U trenutku kada osoba osvesti činjenicu da zarad hrane koju konzumira, odeće i obuće koju nosi i kozmetike koju koristi svesna bića moraju potpuno bespotrebno da pate, to menja njenu percepciju. Griža savesti i moral toj osobi ne dozvoljavaju da zanemaruje vezu između tih proizvoda i nasilja, a snimci i slike eksplicitnog nasilja prema životinjama u industrijama mesa, mleka, kože, krzna i jaja podstiču i osnažuju odluku i utiču na kreiranje pogleda na svet u kojem takva vrsta nasilja nije prihvatljiva.

Neretko etički vegani postaju aktivisti, motivisani upravo potrebom da saopšte drugim ljudima šta se dešava iza zatvorenih vrata industrija. Sa širenjem svesti o veganstvu, ali i sa zdravstvenim, ekološkim i socijalnim prednostima veganstva, dolaze brojne pogrešne interpretacije termina, kao i pogrešno razumevanje filozofije koju veganstvo nosi sa sobom. Najčešće se veganstvo povezuje sa biljnom ishranom (plant-based diet). Osim što veganstvo ne obuhvata samo ishranu, razlika leži i u tome što ljudi koji se hrane na biljnoj bazi najčešće rade to zbog sopstvenog zdravlja, a ne usled protivljenja patnji, eksploataciji i ubijanju životinja. Zbog toga je odluka da se hrane na biljnoj bazi jaka onoliko koliko je jaka usmerenost na sopstvenu dobrobit, dobro zdravlje, liniju i slično. Ovi motivi najčešće nisu dugoročni, a ni toliko jaki, pa nije neobično čuti da je neko prestao da se hrani isključivo namirnicama biljnog porekla „jer joj se prijela riba“ ili „jer je osećao da njegovom telu baš nedostaje jogurt“. Vegani vođeni etičkim principima nisu „nadljudi“ kojima je ukus svih životinjskih proizvoda oduvek bio odvratan. Većina ljudi od rođenja jede namirnice životinjskog porekla i njihov ukus je nešto na šta smo naviknuti, a često nam se i dopada. Dakle, ukus nije razlog zbog kog velika većina vegana prestane da ih konzumira. Međutim, nedostatak ukusa na koji smo navikli nije opravdanje za konzumiranje namirnica koje dolaze uz nečiji bol i patnju. Odrastamo u društvu čiji je osećaj za moral diktiran konzumerizmom i kapitalizmom, pa smo neprestano ubeđivani pod uticajem snažne propagande mlečne i mesne industrije da je bolji, masniji ukus, sa duplim sirom i čokoladnim kravinim mlekom baš ono što nam treba i što će nam popraviti dan. Usled ovoga naučeni smo na antropocentrizam kao nešto što je uvek bilo i što će uvek biti, čovek je prosto „mera svih stvari, onih koje jesu da jesu i onih koje nisu da nisu“, čovek je taj oko koga se vrti ova planeta, bez čoveka planete i nema. Međutim, upravo sa čovekom i zbog čoveka planeta je ozbiljno ugrožena, zbog čoveka pate milijarde životinja svakog dana, a pate i milioni ljudi svakog dana – baš zato što neki ljudi misle da su najbolji među istima, zbog čovekovog uverenja da je najvažniji faktor planete davimo se u krvi, smeću, nasilju i patnji. Veganstvo kao filozofija prepoznaje čovekovo razmišljanje kao problem, nije stvar „odreći se“ neke hrane, stvar je u razumevanju dubinskog problema koji leži iza uverenja da ćemo „umreti od manjka proteina ako ne jedemo meso“, da se meso mora jesti, da se mleko mora piti, da je krava stvorena da bi nama davala mleko i da je svinja srećna što je ubijena jer će nama „dati meso“.

Etičko veganstvo je stav sa kojem osoba ide kroz život. Stav koji govori da osoba ne pristaje ni na šta manje nego na pravednost, jednakost i slobodu za sve. Ako ste etički vegan to ne znači da morate voleti životinje, ne morate život posvetiti borbi za njihova prava i slobodu. Biti etički vegan znači da prepoznajete da ne možete voleti životinju i jesti je u isto vreme, znači da razumete da je osnovno pravo životinja da žive slobodno i da njihovo postojanje na ovoj planeti nije u svrhe služenja čoveku.
🌳

autorka teksta: Marina Janković Vege zajednica