Mrtva i trula stabla #živigrad

Trulo, mrtvo stablo ili panj u stvari vrvi od života. Nakon što jedno drvo završi svoju karijeru, ono postaje dom i hrana za mnoge organizme. Ono što nama na prvi pogled deluje kao mrtvo, trulo ili bolesno deblo koje što pre treba ukloniti sa nekog prostora - u stvari je blago za mnoge organizme! 

Kada posmatramo drveće uglavnom gledamo gore u njihove grane i krošnje. Međutim, šta se dešava kada drvo umre? Šta je sa starim, mrtvim i trulim stablima koja se nalaze dole, na tlu? 

📷 freepik

Drvo može da umre iz različitih razloga, to je svakako jedna posebna tema. Ono na šta mi ovde želimo da skrenemo pažnju je da mrtvo drvo predstavlja važan deo životnog ciklusa mnogih ekološki značajnih organizama. Mrtvo drvo koje je stajalo duži vremenski period i bilo izloženo sredinskim faktorima i raznim organizmima (a prvenstveno gljivama) postaje trulo drvo, takođe nezamenjiv “materijal” za mnoga živa bića. Dakle, nakon što drvo umre ono postaje važan resurs koji doprinosi očuvanju biološke raznovrsnosti prostora u kom se nalazi. Šumarska praksa uklanjanja umirućih i oštećenih stabala prevaziđena je širom Evrope jer je utvrđeno da ona predstavljaju važno i nezamenjivo stanište za mnoge organizme. Ostavljanje mrtvih i trulih stabala tu gde jesu trebalo bi da bude prioritet tokom brige o bilo kom ekosistemu. Mnogi organizmi ne mogu da opstanu bez mrtvog i trulog drveta, na primer larve jelenaka. Ženka jelenka polaže jaja iz kojih izlaze larve koje zatim buše hodnike u mrtvom drvetu i tu se hrane. Nakon nekoliko sezona, u letnjem periodu, one će izaći odatle, sada već preobražene u odrasle jedinke. Napušteni hodnici koje ostavljaju za sobom postaju nezamenjivo stanište mnogim organizmima (koji nemaju sposobnost da sami kopaju tunele). Dakle, kada se jedan stanar mrtvog stabla iseli - drugi se useli.

📷 Jovana Bila Dubaić

Nepotrebno uklanjanje starih stabala u gradovima ima dodatno negativne efekte s obzirom da je u urbanim sredinama mogućnost pronalaženja ovakvih vrednih mikrostaništa svedena na minimum.

Ukoliko u svom okruženju imate mrtvo ili oštećeno stablo koje može da padne i povredi nekoga, razumljivo je da morate intervenisati. Ali, to ne znači da ga morate skroz ukloniti! Možete ga samo položiti na tlo i tako ostaviti. Gljive, ptice, pčele i mnogi drugi organizmi biće vam zahvalni! Oni će tu praviti svoja gnezda, položiti jaja, pronalaziti hranu ili provoditi zimu. I ne brinite, svi ti organizmi koji buše mrtvo stablo, kopaju tunele i hodnike i rastu na njemu, neće preći na zdrava stabla u blizini jer oni ne mogu da “koriste” živo drvo (naravno, postoje i različite bolesti koje mogu napasti zdravo drvo i izazvati truljenje, ali mi ovde ne govorimo o tome).

Sledeći put kad vidite mrtvo ili trulo stablo, pokušajte da ga posmatrate u drugačijem svetlu. Ono je za semena mnogih biljaka plodna podloga, za larve tvrdokrilaca savršen stambeni kompleks, za pticu tanjir prepun ukusne raznovrsne hrane, za pčele drvenarice udobno mesto unutar koga će napraviti svoja gnezda i ostaviti svoje bebe, a za lišajeve ono je životna baza i oslonac… to je čitav jedan ekosistem, jedinstven i poseban!

Banovo brdo.
📷 Jovana Bila Dubaić

Dakle, staro, trulo ili oštećeno stablo položite na zemlju da nekoga ne povredi. I to je to, nemate nikakvu drugu brigu oko njega. Posmatrajte kako vremenom hrani i pruža dom različitim organizmima, i na kraju i samo postaje deo tla!

🦆

autorka teskta: Jovana Bila Dubaić

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta Živi grad koji su pokrenule Jovana Bila Dubaić - istraživač saradnik na Biološkom fakultetu @belgrade.bees.ecology, Katarina Samurović - analitičarka zaštite životne sredine i Milja Vuković - iz inicijativa Divlji Beograd i Za manje smeća i više sreće, kako bi pomogle i podržale pojedince, stambene zajednice, udruženja građana i sve one koji koji uređuju male ili veće gradske zelene površine i uopšte se interesuju za prirodu u gradu.

Trulo drvo u ulici Teodora Drajzera.

📷 Jovana Bila Dubaić