Senovita zelena površina koju uređuju stanari #živodvorište
Tokom proleća 2023. posetile smo nekoliko gradskih zelenih površina i u saradnji sa građanima koji su nam bili domaćini osmislie smo niz preporuka i saveta kako da te male gradske zelene površine budu lepše za ljude i istovremeno podrška živom svetu grada.
Ovde možete pročitati naša opažanja i savete koje smo dali građanima koji o ovoj površini brinu. Dobar deo ideja i saveta možete primeniti i na zelenim površinama o kojima vi brinete.
Lokacija: Novi Beograd, blokovi
Tip površine: zelene površine ispred zgrade, žardinjere.
Orijentacija: sever/senka.
Zatečeno stanje
Prva površina kod ulaza je ograđena i u hladu velike lipe u sredini, oko koje se nalazi nekoliko narcisa i visibaba. Ova površina će biti menjana zbog skorih radova (instalacije rampe za invalide).
Postoji i nekoliko većih odvojenih zelenih površina ispred zgrade, na kojima rastu lipe, četinari i jedan izdanački jasen. Niska zeljasta vegetacija raste sporo, primetna su oštećenja površine tla, najverovatnije kao posledica košenja kosačicama dok je zemlja vlažna, a možda i zbog uklanjanja lišća i dodatne strošenosti zemlje. Potrebno je utvrditi šta je uzrok kako bi se pronašlo pravo rešenje.
Na srednjoj površini uz zgradu nalazi se izuzetno bujan stari grm žutike (Berberis julianae). Jedini problem je što se u samom žbunu nakupilo smeća i što bočne grane izlaze na stazu/stepenište. Ispod žutike proviruje bršljan koji ima tendenciju da se širi. Iza žutike u žardinjerama je malo zdravca.
Velik i bujan žbun žutike, ispod kojeg raste bršljan i - smeće.
U žardinjerama koje su u velikoj senci opstaju ukrasni bršljani, heuchera - koralni zvončić i šeboj. Dve neupotrebljene žardinjere se koriste kao pepeljare i zbog čega bi zemlja morala da se promeni u potpunosti.
Iza zgrade, na južnoj poziciji u žardinjerama se nalaze jako zanimljivi stari primerci žbunova džanarike i dunjarice, koje bi trebalo sačuvati (bez radikalnog orezivanja).
Predlozi i preporuke
Zelene površine
Zelena površina ispred same zgrade: Zelena površina ispred same zgrade: ne treba praviti planove dok se ne završe planirani radovi izgradnje rampe. Pre radova postojeće lukovice presaditi, najbolje uskoro po okončanju cvetanja. Ograda koja će biti uklonjena može se sačuvati i instalirati sa druge strane staze, kako bi se i sa te strane ulaza formirala ograđena bašta.
Granje ili lišće ostaviti, ili deo prebaciti pod žutiku kako bi se polako stvarao humus.
S obzirom na izrazito senovitu poziciju, fokus bi trebalo da bude na grmovima, širokolisnim i pokrivnim biljkama koje trpe senku.
Predlog 1: S obzirom da su veće površine teške za intenzivno održavanje, predlažemo da se formiraju pojasevi biljaka koje bi i podržavale mrežu života i bile dekorativne, a počinjali bi od zgrade (ili žbuna mahonije). Ideja je da se uspostavi spratnost.
Predlozi za ukrasne grmove
zova tolerantna na hlad, otporna, mirisna, dekorativna, domaća. Novobeogradski sok od zove je tradicija koju treba oživeti 🙂
žutike (Berberis sp., Mahonia sp.)
hortenzija (zato što je neki od stanara baš vole, pa će ih radovati)
Predlozi za širokolisne i pokrivne biljke:
zdravac Pokrivan, medonosan, samoodržavajući.
hosta Širokolisna, vole je puževi i gusenice (što bi koristilo ježevima), mirisni i medonosni cvet (iako kratkotrajan).
koralni zvončić Ima samo dekorativnu i pokrivnu vrednost, ali već uspeva u žardinjerama na lokaciji.
vinka (Vinca minor i Vinca major) - puzavica koja odlično podnosi hlad, pokriva tlo i u proleće ima lepe ljubičaste cvetove
perunike i druge šumske trajnice koje trpe senku.
Predlozi za sadnice drveća:
dren Cveta u rano proleće sitnim žutim cvetovima i predstavlja jednu od prvih hrane za pčele. U leto rađa sitne crvene plodove - drenjine. Toleriše hladovinu.
leska Cveta u rano proleće, cvet u obliku žućkastih resa; takođe jedna od prvih izvora hrana za pčele. Divlja leska najbolje toleriše hlad. Ako se lepo primi, i u gradskim uslovima obilno rađa plod - lešnike.
Predlog 2: kreiranje mini-bašti u centru, formiranih oko donesenih panjeva, debala ili kamena (u tipu alpske bašte, samo sa biljkama koje tolerišu senku).
Ograda: Novi zasadi bi morali makar improvizovano da se ograde zbog službi za održavanje zelenila i košenja.
Za delove koji bi se u budućnosti ograđivali - ostaviti dovoljan prostor za prolaz ježeva, kako bi oni kontrolisali brojnost puževa.
Obavezno ošišati deo žutike koja izlazi na stazu ( grane koje štrče ka stazi), da zbog problema sa prolaženjemneko ne bi zvao ,,Zelenilo” da se seče čitav žbun.
Žardinjere
Kod žardinjera je problem što su u izrazitoj senci, pa ne postoji veliki izbor biljaka za njih.
Zato bi trebalo pokušati sa onim što već funckioniše na lokaciji - ukrasni bršljan, koralni zvončić, amogle bi se dodati mini hoste. U žardinjerama koje su trenutno prazne bi trebalo promeniti zemlju, jer je kvalitet upitan pošto se dugo ne koriste (osim kaokao pepeljare). Pri sadnji u bilo kojoj od žardinjera bi zemlju trebalo obogatiti novim humusom i kompostom, uz dodatak malo peska ili agroperlita.
tekst sastavile:
Katarina Samurović
Milja Vuković
Jovana Bila Dubaić