Klopke za komarce - lažni marketing, realna šteta
Zastarele tehnologije koje gube popularnost na mestu svog nastanka zbog neefikasnosti i štetnosti po živi svet, često nađu put do naših krajeva.
Električne zamke za insekte, svetlosne klopke za insekte, ili po američki, „Bug zapper”-e možete ponekad videti uključene u prodavnicama, posebno u odeljcima sa mesom. U spoljašnjoj sredini češće smo ih sretali u američkim filmovima i serijama. Međutim, poslednjih godina su postali dostupniji i zahvaljujući marketingu i strahu od insekata (što je često jedna-te-ista-stvar) se šire i kod nas.
Tako je ovog leta i u samom centru Beograda jedan kafić montirao jednu takvu UV zamku za insekte na trotoaru ispred kafea, kao i unutra. Imala sam priliku da krajnje prijateljski popričam sa osobom koja je nadležna u tom kafiću. Kao što sam i pretpostavila, „zaper” je postavljen u najboljoj nameri da goste reši napada komaraca, i zato je uključen i u toku dana. Međutim, put popločan dobrim namerama često vodi negde drugde…
Kako „zaper” radi, zašto nije efikasan protiv komaraca i zašto je poguban po „dobre bube”?
U pitanju je neselektivna i smrtonosna električna svetlosna klopka za insekte. Plava svetla su UV svetiljke, one vabe insekte koje inače privlači ultraljubičasta svetlost ili odsjaj. Kada dođu do svetiljke, naprava ispušta struju koja ih ubija (narodski rečeno, sprži ih).
Ideja da se „Bug zapper” koristi protiv komaraca zasnovana je na (pogrešnoj) pretpostavci da komarce najviše privlači svetlost. Iako sajtovi za prodaju ovih sprava i drugih istrebljivačkih usluga i dalje tvrde da komarci „idu na svetlo,” danas pouzdano znamo da se oni pre svega vode toplotom (sisarskih tela) i ugljen-dioks[idom (koji izdišemo) pri pronalaženju meta, te da su svetla daleko manje bitan faktor.
Kućne muve su možda jedini „target” organizmi koje ova klopka uspešno privlači i ubija. Međutim, nisu sve muve one „dosadne” muve, nisu sve alave na našu hranu, niti štetne. Među opisanih 150 hiljada vrsta ima raznih - i grabljivica i biljojeda i čistača. Recimo, oprašivačka aristokratija u svetu muva, osolike muve (lat. Syrphidae) ne zanima ni vaša hrana, ni vaša krv, ni izmet vašeg psa, već samo nektar sa cvetova. Ove izuzetno korisne oprašivače i istrebljivače biljnih vaši svetlosne klopke redovno privlače i uništavaju.
Po statistikama, najčešće žrtve bug zapper-a su male crne parazitske osice - insekti koje često smatramo tek „mušicama”, koje su potpuno bezopasne po nas, a jako su bitni regulatori brojnosti drugih insekata kojima se njihove larve hrane.
Na listi žrtvi su neizostavno i leptiri (posebno noćni), tvrdokrilci poput bubamara, mrežokrilci (zlatooke), sitnije vrste vodenih cvetova i brojni drugi nedužni insekti koji se orijentišu pomoću ultraljubičastog dela svetlosnog spektra.
Odgovorna osoba iz spomenutog kafića, kao i većina ljudi, nema dovoljno znanja da ulazi u ovakve razlike. Ko bi mogao i da ih krivi kada nam većinu informacija o insektima serviraju tabloidi, industrija pesticida i sprava kao što je „zaper” i biznisi koji vrše dezinsekciju. Škole su odavno zakazale.
Spolja gledano, čoveku deluje da klopka radi odlično, jer vidi puno „buba” na žicama. Međutim, bližim posmatranjem ustanovili smo da komaraca ima svega 5-6 od desetina insekata načičkanih na klopci. I zaista je najviše bilo parazitskih osica, kao i benignih letećih mrava. Skoro svaki put tu bude i sitnijih tvrdokrilaca, uključujući bubamare. Čovek iz ovog kafića je potom isključio spravu, jer je verovatno i samastekao utisak da nema smisla da bude uključena u toku dana, kada nanosi štetu dnevnim insektima.
Poneki komarac svakako upadne u klopku; međutim, njihov udeo je zanemarljiv. Niti „Bug zapper” može da napravi neku razliku u njihovoj brojnosti, niti da posebno smanji broj uboda - ali nas teši brojem malih crnih tela koje prži i lepi na sebe.
Ali, iako ne može mnogo da pomogne u vezi komaraca, ova sprava može da nanese štetu populaciji mnogih drugih insekata. Njena upotreba ima smisla u zatvorenom prostoru ako se leti borite sa mnoštvom muva koje vam ugrožavaju čistoću hrane (seoska domaćinstva, prodavnice…). Postavljena napolju, gde ispoljava dejstvo na šire područje kretanja raznih insekata, električna klopka za insekte postaje jedan neefikasan proizvod sa velikom kolateralnom štetom. Njena besmislenost postala je čak i tema New York Times-a. Po svemu što sada znamo, zaključila bih da ne bi ni smela da se reklamira kao „električna zamka za komarce.”
Ako ste se uplašili da smo u živom svetu „sami protiv svih” (tih insekata), uključujući i one krvožedne, moram da vas obradujem.
Postoje faktori koji masovno i neselektivno tamane leteće insekte preko dana po centru grada. Ne, to nismo mi i naši „zaperi”, već čiope i laste - letnji simboli ovog grada koje svi deklarativno volimo. Međutim, činjenica da naprave kao što je „bug zapper” direktno njima i njihovim mladuncima otimaju hranu iz kljunova i besciljno ga uništavaju. Ta činjenica je i pokazatelj da zaštititi insekte znači mnogo više od „samo zaštititi insekte.” Na „bubama” počiva cela mreža ishrane; ne zaboravimo da smo i mi njen deo.
Molimo sve koji ili imaju, ili razmatraju da nabave ove klopke, da ponovo razmisle o svojoj odluci. U moru proizvoda okrenutih protiv insekata, postoje mnogo bolji, pametniji i manje destruktivni načini da se odbranimo od ovakve „Ajd’ da ih sve pobijemo” logike. Ne budimo kao Homer Simpson u ovom videu. Iako se on dosetio da klopkom nenamenski lovi ribe, klip zapravo jako dobro ilustruje i smislenost upotrebe električne napolju.
Ako ste baš odlučni da koristite svetleće klopke za insekte, stavite ih u zatvoreni prostor, gde će naneti manju štetu. Mada, u svetlu sledećih informacija, možda se i to čini kao loša ideja.
Naučnici kažu da komarci, koji donekle zaista reaguju na svetlo, mogu da: „svrate zbog svetla, a ostanu zbog krvi.” Drugim rečima, svetlosne klopke potencijalno omogućavaju komarcima da vas lakše pronađu.
A sada, zažmurite ako ste gadljivi. Druga istraživanja kažu da, u trenutku kada „zaper” klopka spali nesrećnog insekta strujom, ona raspršuje aerosol sa njegovog tela po okolini. Tako klopka u koju, recimo, uleti neka gradska muva, koja je pre toga sletela na gradsku fekalnu nagaznu minu, efektivno raspršuje sadržaj žrtvinog tela po prisutnima u njenoj blizini. Ja bih to preskočila, a vi?
🦟
autorka teksta : Katarina Samurović, analitičarka zaštite životne sredine