Gradska deca šume - kako brinuti o mladom drveću u urbanoj sredini #živigrad

Dete nije dete, igračka za strine i tete, dete je dete, da ga volite i razumete… A drvo?

Iako su radikalno drugačija od bića koje imaju mladunce, drveće ima mladice za koje se može reći da su „deca” - pre svega zbog potrebe za pojačanom negom dok ne porastu i ne ojačaju. 

Sadnja mladog drveća je jedna veoma ispunjavajuća aktivnosti; svi koji su učestvovali u sadnji mladih stabala mogu ovo da posvedoče. Urbano drveće je blago svakog grada iz mnogo razloga. 

Međutim, prečesto smo svedoci sušenja mladih sadnica, posebno u gradu. Izuzetno je demorališuće kada drvo kome ste se toliko radovali, koje ste zavoleli, zbog koga ste nažuljali ruke i zbog kog su vas zabolela leđa i u krajnjoj liniji za koje ste dali novac, počne da kopni i na kraju uvene. Obećanja radosti rasta, cvetanja, jarkog jesenjeg lišća i hladovine sparušuju se sa poslednjim odumirućim listovima.

Iako ne možemo uvek apsolutno uticati na to da se mlado drvo primi, možemo preduprediti najčešće probleme zbog kojih dolazi do sušenja. 

Pogledajmo koje su najčešće opasnosti po urbane sadnice. Na sreću, mogu se prevazići uz sasvim malo truda.

📷 Katarina Samurović

Opasnost 1: Suša

Dok korenov sistem drveta ne porste dovoljno da pristupi podzemnim rezervama vode, ono će zavisiti od površinskih padavina. Kada padavina nema, drvo ostaje bez najznačajnijeg resursa za život. Nažalost, zbog globalnog zagrevanja svedoci smo produženih sušnih perioda i to ne samo u toku leta, već sve češće i u toku proleća i  jeseni. 

Zbog ovoga više ne možemo sve da prepustimo prirodi ako želimo da nam se sadnica primi.

Rešenje: Zalivanje po potrebi 5 godina nakon sadnje.

Drvetu treba nekoliko godina da se “osamostali” u pogledu uzimanja vode. Stručnjaci kažu da je optimalno 5 godina dodatno zalivati mladu sadncu u periodima suše. U periodima izuzetno intenzivne suše, a posebno ako je zelena površina na južnoj strani i/ili okružena betonom, zalivanje možete produžiti i na period posle 5 godina - štete svakako neće biti.

Svakako je najlakše zalivanje obaviti crevom. Jednom mladom drvetu će u sušnim danima trebati između 75l i 100l vode nedeljno. Ako zalivate četiri puta nedeljno, znači da je optimum da obezbedite 20-25l vode pri svakom zalivanju.

Ako nemate mogućnost da razvučete crevo, nekoliko balona za vodu ili baštenske kantice su alternativa. Takođe, možete napraviti pasivni sistem za kap-po-kap zalivanje od probušenih kanti, koji će dubinski natopiti zemljište, baš kako (drvetu) treba.

Ono što je bitno kada zalivate je da pustite da se zemlja oko drveta „zabari”, da bi voda postepeno prodrla duboko do korena drveta. Površinsko zalivanje pri kom se voda razlije na sve strane neće mnogo koristiti drvetu, pa ako polivate iz kantice ili creva - radite to polako da bi voda ostala u zoni korena.

Takođe, poboljšavanje osobina zemljišta dodavanjem humusa pri sadnji i primenom hidrogela koji zadržava vlagu takođe može pomoći da vaše drvce preživi sušne periode.

Drvo naravno treba dobro natopiti i odmah po sadnji, bez obzira na vremenske uslove. U prvoj godini treba biti posebno obazriv i zalivati mladu sadnicu kad god nastupi sušniji period, jer je tada drvo tek u početnim fazama uspostavljanja korenvog sistema. Ako kiša nije padala 5 i više dana, a listovi drveta su pobledeli ili blago omlitavili, odmah zalijte drvo. Idealno bi bilo da ni ne dođe do faze mlitavog lišća, jer to je znak da je drvo već pod ozbiljnim stresom.

Opasnost 2: Košenje

Nažalost, radnike lokalnih komunalnih službi očito niko nije uputio u neophodnost opreza pri košenju oko mladih sadnica. Ne treba ih posebno kriviti, jer mnogima je košenje privremeni angažman za koji možda nisu prošli ni odgovarajuću obuku. Uglavnom ne razmišljaju ili ne znaju ništa o posledicama sudara kosilice i kore; kraj sajle trimera ne vidi se dobro dok se vrti; pokošena trava koja leti im zaklanja pogled. Šteta koju nanose sadnicama je sistemski propust njihovih nadređenih.

📷 Katarina Samurović

A šta se dešava kada sajla ili sečivo kosilice udari u koru i ošteti je? Efekat je isti kao da ste čoveku presekli vene. Upravo ispod kore drveće ima provodno tkivo koje nosi vodu i hranljive materije od korena ka stablu. Dešava se da iz nekoliko košenja bude oštećena kora mladog drveta u čitavom obimu, a kada oštećenje dobije oblik prstena, drvo je sigurno osuđeno na smrt jer celokupan dotok materija biva presečen. Takođe, „rana” tako blizu zemlje čini drvo podložnijim oboljevanju.

Rešenje: Pošto se ekipe koje kose stalno menjaju, ne možemo da računamo na dijalog, objašnjavanja i molbe da pripaze na naše sadnice. Mnogo je jednostavnije ograditi svaku pojedinačnu sadnicu stubićima ili kočevima proizvoljne visine. Postoje dva načina da pristupite ovom problemu:

• Napravite čvrst i potpuno pokrivajući „štitnik” uz samo stablo, minimum 30 centimetara visok. Možete ga napraviti od presečene plastične flaše, cevi za vodoinstalacije, ili guste metalne žice. Pretraživanje pojma tree guard može vam doneti razne zanimljive ideje, jer se ovakve konstrukcije koriste za zaštitu mladih voćki od jelena i zečeva.
  

• Napravite ogradicu od drvenih stubića (to mogu biti i grane), ali ne uz samo stablo, već u prečniku od 20-ak centimetara. Radnici neće „zavlačiti” trimere u ovako mali prostor između stabla i stubića, a trebalo bi da bude dovoljno daleko da sajla ne zakači stablo čak i ako budu kosili do stubića. Naravno, što je gušća ogradica, manja je šansa da će se desiti nezgoda.
  

Da ih ne biste doveli u iskušenje (jer ima onih koji se zaista trude da pedantno odrade svoj posao), možete makazama skratiti travu oko stabla pre nego što kosači stignu.

Opasnost 3: Psi

Retko koji pas će fizički napasti vašu sadnicu drveta (mada nije da se nije dešavalo). Nije u tome problem. Iako neki misle da psi pomažu drveću kada piške po njemu jer ga „zalivaju”, istina je da dugoročno piškenje po drvetu zapravo ubija biljku. Soli iz urina vremenom remete metabolizam korena i na kraju ubijaju mlado drvo. 

Rešenje: za početak, ako imate psa, ne puštajte ga da urinira po mladicama drveća. Ako ste posadili drvo na mestu gde prolazi mnogo pasa, makar delimično rešenje je ograđivanje stabla. Jedan viši stubić oko pola metra do metar od stabla skrenuće psima fokus, pa će piškiti po stubiću umesto po stablu.

📷 Jovana Bila Dubaić

Opasnost 4: Neodgovarajuće sadnice

Sadnice dekorativnih vrsta drveća i žbunja poput tuja, magnolija i sličnih neretko stižu iz uvoza. Dakle, ove sadnice su neprilagođene na lokalne uslove i najverovatnije stresirane transportom. Nažalost, ovaj tip sadnica najčešće ćemo sresti na pijacama, tamo gde nam je najdostupnije da ih usput (po)kupimo.

Rešenje: Domaće i naturalizovane vrste drveća imaju mnogo bolje izglede da se prime nego strane vrste, a posebno iz stranog uzgoja. Osim toga, one imaju izraženiju ekološku funkciju i više pomažu živom svetu i okolini. Ovakve sadnice najčešće se kupuju u profesionalnim rasadnicima.

Kada birate sadnicu, gledajte da bude iz obližnjeg, pravog rasadnika (ne od nakupaca), da je školovana*, kao i da je sveže iskopana - idealno tu, pred vama.

*Školovana sadnica je sadnica koja je u rasadniku uzgojena na poseban način koji je priprema da živi i preživi u gradskim uslovima.

Opasnost 5: Loše zemljište

Kvalitet zemljišta obično nije presudan faktor za primanje sadnice, ali ipak može uticati na rast i dugoročno preživljavanje - posebno jer je gradsko zemljište često bez humusa, ekstremno isprano i nabijeno.

Rešenje: ovaj problem možete ublažiti tako što ćete pri sadnji dodati humus ili glistenjak za cveće i zamešati ga sa zemljom koju ste iskopali pre nego što napunite rupu. Vreće od 10, 20 ili 30 litara najčešće možete kupiti i u samim rasadnicima.

📷 Katarina Samurović

Bonus: besplatne sadnice

Da li ste znali da ne morate platiti sadnicu da bi ste sadili drveće? Svake godine po gradskim parkovima i šumarcima nikne nebrojeno novih sadnica koje uglavnom bivaju pokošene. Na ovaj način svakako ćete sporije dobiti raskošni hlad, ali nije loša opcija ako nemate budžet ili prosto želite da eksperimentišete. Ako izaberete brzorastuće vrste, brže ćete doći do željenog cilja. Brzorastuće vrste koje redovno niču u našim parkovima su:

• džanarika

• jasen

• javor

• orah

Veće sadnice potražite u neposrednoj blizini žbunja (ili unutar samog žbuna) jer je velika verovatnoća da tu nisu pokošene. Presađujte ih isključivo u rano proleće ili kasniju jesen.

Takođe, postoje organizacije poput „Šuma peva” koje besplatno sade stabla - sve što treba da uradite je da ih kontaktirate na vreme, pre sezone sadnje (dakle u ranu jesen ili zimu ka proleću). One sadnice kupuju od donacija. Niste u obavezi da donirate da bi ste dobili sadnicu, ali svakako je lep gest da im omogućite da nastave svoj plemeniti rad.

Svako zdravo gradsko stablo je kičma živog grada. Sadeći drveće i pomažući mu da preživi, pomažemo i našim gradovima sa svim njihovim stanovnicima da ostanu zdravi, pravi i dugovečni kao hrast.

🦌

autorka teksta: Katarina Samurović

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta Živi grad koji su pokrenule Jovana Bila Dubaić - istraživač saradnik na Biološkom fakultetu @belgrade.bees.ecology, Katarina Samurović - analitičarka zaštite životne sredine i Milja Vuković - iz inicijativa Divlji Beograd i Za manje smeća i više sreće, kako bi pomogle i podržale pojedince, stambene zajednice, udruženja građana i sve one koji koji uređuju male ili veće gradske zelene površine i uopšte se interesuju za prirodu u gradu.

📷 Katarina Samurović