Kompostiranje u dvorištu ili bašti

1. i 2. izrada i postavljanje kompostera od paleta

Dragi čitaoci, ukoliko ste nekada razmišljali da li i kako započeti sa kompostiranjem zelenog otpada u bašti ili dvorištu, nalazite se na pravom mestu. Ovo je tekst baš za vas! Takođe, čak i ukoliko niste do sada razmišljali da se upustite u avanturu zvanu „kompostiranje“ pravi je trenutak da to sada uradite.

Sa vama delim „recept za kompostiranje – korak po korak“. Odlučila sam se da pripremim ovaj tekst na taj način da bude jednostavan za praćenje, pregledan, slikovit, u formi vodiča koji će vam olakšati sam početak. Pa da počnemo!

Postupak formiranja komposta sprovodi se na sledeći način:

1) Napraviti komposter: komposter najjednostavnije i najjeftnije možete napraviti koristeći polovne palete. Za pravljenje kompostera potrebno vam je 5 paleta: 4 koje ćete iskoristiti za strane i jednu koju ćete koristiti kao poklopac. Takođe, potreban vam je alat, šrafovi i ekseri kojima ćete pričvrstiti strane. Dvorišni komposteri nemaju dno, dno je u potpunosti otvoreno, u kontkatu sa zemljištem. Koristan video o tome kako da napravite ovakav komposter pogledajte ovde. Ukoliko niste dovoljno vični radu sa alatom, uvek možete pitati nekog majstora da vam napravi ovakav komposter. Postoje i različiti plastični komposteri (kompostne kante), njihove cene su različite i mogu ići do nekoliko hiljada dinara. Dostupni su u različitim radnjama, ali mi uvek savetujemo korišćenje polovnih materjala radi uštede resursa, ali i da bismo izbegli korišćenje suvišne plastike.

2) Odaberite odgovarajuće mesto u dvorištu ili bašti za svoj komposter: mesto treba da bude makar delimično zaklonjeno od sunca. Postavite svoj komposter pored nekog drveta, uz neki objekat, ili ugao dvorišta. Izbegavajte četinare i orah ukoliko ste u mogućnosti – ove vrste drveća ne odgovaraju komposteru (stvara se kisela sredina). Takođe, ukoliko možete odaberite mesto sa blagim nagibom - lakše će se ocediti višak vode npr. prilikom većih padavina. Ukoliko imate mogućnosti, postavite svoj komposter na zemlju, ne na beton. Direktan dodir sa prirodnim tlom omogućiće kretanje neophodnih, dobrih mikrooganizama koji su važni za proces kompostiranja. Ukoliko to ne možete, ne brinite, postoji način da unesete korisne mikroorganizme u kompost (pisaćemo kasnije o tome).

3. drenažni sloj

3) Pravljenje drenažnog sloja: nakon što smo postavili komposter na odgovarajuću lokaciju, započinjemo sa prvim korakom njegovog formiranja, a to je drenažni sloj. Pronađite grane koje ćete poređati uzduž i popreko dna kompostera. Dno ovakvog kompostera je obično otvoreno, ali se preko stavljaju grane. Poređajte ih gušće, u dva sloja, što je sasvim dovoljno. Vodite računa da grane budu zdrave, kako ne biste uneli patogene organizme preko bolesnih i trulih grana. I molimo vas, nemojte seći grane drveća u fazi rasta, razvoja ili/i cvetanja. Pokušajte da nadjete neke već orezane ili polomljene.

4. sloj kartona

4) Nakon drenažnog sloja od granja sledi sloj kartona iscepkanog na krupnije komade. U procesu kompostiranja koristi se SAMO braon karton, koji nije farban, nema lepkova ili plastificiranih delova. Možete koristiti braon kartonske kutije i deblje braon papirne kese. Ovaj sloj, zajedno sa granama i grančicama koje smo prethodno poređali, predstavlja osnovu na koju potom dodajemo ostale materijale.

5. braon materijal

5) Nakon sloja kartona ređamo ono što se u procesu kompostiranja naziva BRAON MATERIJALOM: seno, slama, suvo lišće, sitno iscepkan braon papir (npr. onaj iz zdrave hrane ili pekare), piljevina itd. Braon material je bogat ugljenikom.

6. šumska zemlja

6) Preko braon materijala ide ŠUMSKA ZEMLJA. Šumska zemlja ili šumska stelja kako se još naziva predstavlja površinski, rastresit sloj zemlje karakteristične tamne boje. Ovaj površinski sloj nastaje raspadanjem opalog lišća, trave i grančica u šumama i izuzetno je bogat korisnim mikoorganizmima koji pospešuju proces kompostiranja, tj. razlaganja otpada. Šumska zemlja se stavlja na početku kada formiramo kompost, ne moramo je kasnije dodavati, ali nije na odmet povremeno je dodati, na par meseci, jer je vrlo korisna i doprinosi boljem radu našeg komposta!

7. zeleni materijal

7) Nakon sloja šumske zemlje sledi ZELENI MATERIJAL: sveža pokošena trava, kore voća i povrća, plodovi voća i povrća koje nismo iskoristili, kesice čaja, soc od kafe (ne preterano), ljuske od jaja (osušene i izmrvljene), itd. Zeleni material je bogat azotom.

8. braon materijal

8) Nakon zelenog materijala ponovo ide braon materijal. Slaganje materijala u komposteru podseća na pravljenje torte – sloj po sloj. Voditi računa o odnosu braon i zelenog materijala: otprilike BRAON 2:1 ZELENI, što znači da braon materijala moramo imati više u odnosu na zeleni (ovaj odnos prilagođavamo u zavisnosti o toga koju vrstu braon materijala koristimo).

9. navlažiti

9) Poprskati vodom: poslednji korak prilikom formiranja komposta jeste dodavanje manje količine vode. Obavezno koristiti kišnicu ili vodu koja je odstojala bar 48h. Ukoliko dodamo vodu koju smo tog trenutka natočili sa česme unosimo hlor u naš kompost, a on ubija dobre mikroorganizame koji su nam preko potrebni.

10) Ovako složen kompost ostaviti i prvih 7 do 10 dana ne dirati i ne mešati slojeve.

Čestitamo! Vaš kompost je formiran i možete početi da ga redovno koristite!

Održavanje komposta – ukoliko ste adekvatno formirali svoj kompost, njegovo održavanje bi trebalo da bude jednostavno i rutinski.

1. zalihe braon materijala

1) Pripremite zalihe braon materijala unapred: radi lakšeg održavanja komposta uvek pri ruci imajte unapred pripremljen braon materijal (slamu, suvu travu, grančice, braon karton i papir, piljevinu...). Da bi se otpad lakše i brže razgradio potrudite se da uvek usitnite kako braon, tako i zeleni materijal.

2. mešanje

2) Mešanje komposta: nakon 7 do 10 dana od kako ste pokrenuli svoj kompost, došlo je vreme da ga prvi put promešate vilama ili bilo kojom drugom alatkom. Ukoliko imate mali kompost (npr. u kanti na terasi) možete promešati rukama. Kompost se meša na svakih 7 dana, mada neki ljudi mešaju i ređe. Iskustva su različita i na vama je da pronađete metodu koja vam najviše odgovara. Mešanje komposta može biti korisno da biste sprečili da se slojevi različitog materijala slepe, kao i da obezbedite dovoljnu količinu kiseonika. Kompostiranje je aeroban proces što u suštini predstavlja razlaganje otpada u prisustvu kiseonika.

3) Setite se da je ponekad, posebno tokom toplih dana bez kiše potrebno malo poprskati vodom naš kompost kako bismo mu vratili vlažnost. Za to nam je potrebna kišnica ili voda koja je odstojala 48h kako bi se povukao hlor nje. Tokom vlažnih, kišovitih dana nije potrebno dodavati vodu.

4) Ukoliko primetite da se u vašem kompostu nalazi previše vode (npr. zbog većih padavina) i da je postao isuviše vlažan i lepljiv dodajte mu braon materijala.

5) Dobro formiran kompost ne smrdi, ne miriše na trulež i ne privlači glodare. Dobar kompost miriše kao šuma, i ukoliko ugledate glistu u vašem kompostu, nemojte se plaštiti jer je to dobar znak!

6) Ukoliko primetite da se nešto čudno dešava sa vašim kompostom, npr. počeo je da smrdi na trulež, nemojte paničiti! Možete mu pomoći dodavanjem nove količine šumske zemlje, a takođe ga promešajte kako biste uneli dovoljnu količinu kiseonika. Nekada se ravnoteža u kompostu može narušiti ukoliko dodate previše zelenog, a premalo braon materijala. Suština je u balansu, tako da uvek vodite računa o odnosu – braon 2 : zeleni 1.

7) Proces kompostiranja je brži u letnjem periodu godine zbog viših temperatura, a sporiji tokom hladnih, zimskih dana. Vašem kompostu je potrebno nekoliko meseci (najčešće 6) da bi se proces kompostiranja završio. Nekada to može biti i duže, a zavisi od više faktora: vrste otpada koji dodajete, da li je otpad krupniji ili sitniji, vremenski uslovi itd.

8) Nikada nemojte u svoj kompost dodavati meso, kosti, mlečne proizvode, mast i sl. Ova vrsta procesa kompostiranja koji smo opisali je namenjena gotovo isključivo otpadu biljnog porekla. Izuzetak su ljuske od jaja, koje smo prethodno prosušili na vazduhu i izmrvili.

🐕
Autorka teksta je Milica Lukić