Akcija prolećnog pospremanja i provetravanja digitalnog sadržaja 2021.
Sadržaj koji upravo čitate je u digitalnom obliku, na samo jednom od izvesno više digitalnih uređaja koje koristite svakodnevno i samo je jedan u nizu digitalnih sadržaja kojima ćete danas biti izloženi. Činjenica je da je rapidan razvoj tehnologije poslednjih nekoliko decenija doveo do zaista velike digitalizacije naše svakodnevice, a da su društvene i ekonomske prilike, poput recesija, prošlogodišnjeg proglašenja pandemije, i drugo, doveli do dodatne popularizacije i novih načina korišćenja digitalnog sadržaja.
Digitalni otisak je proizvod svih naših aktivnosti u digitalnom svetu. Svaki mejl koji napišemo prolazi kroz internet mrežu, čuva se na serverima, koji se nalaze u data centrima i koji svojim aktivnostima za napajanje i hlađenje uređaja troše energiju. Kao i sve ostalo što radimo svakodnevno, tako i naše bivstvovanje u digitalnom svetu ima svoju cenu koju nam je često teško da kvantifikujemo i zamislimo. Kada koristimo računare, tablete, mobilne telefone, svaka naša akcija, klik, pregled sadržaja kroz brauzer i slično, postaje takođe podatak koji se čuva lokalno na uređaju u okviru nekog log fajla. Ukoliko ste pri korišćenju svog brauzera izabrali da se čuva istorija vaših aktivnosti i dozvolili upotrebu kolačića, tada za svakom pregledanom stranicom ostaje čitav niz podataka koji se čuvaju kako na vašim uređajima, tako i na nekim serverima čije nam je postojanje često suviše apstraktno i o kome malo ili nimalo razmišljamo. U tom smislu naš digitalni otisak ima svoju pasivnu i aktivnu komponentu. On je proizvod naših aktivnosti poput pretraga, pravljenja dokumenata i lista, instalacija aplikacija, ali istovremeno ima i svoju pasivnu komponentu u vidu podataka koji se generišu negde u pozadini za potrebe praćenja aktivnosti, marketinga i sličnog.
Prošle godine je obeležena pedeseta godišnjica proglašenja Svetskog dana Zemlje. U sklopu tog događaja proglašen je i 22. aprila 2020. prvi put obeležen Svetski dan čišćenja digitalnog otpada. Za našu hemisferu, ovaj Svetski dan čišćenja je sasvim prigodno smešten na kraju prvog meseca proleća, a zamišljen tako da nas podstakne da više promišljamo i bolje i odgovornije upravljamo svojim digitalnim sadržajem.
Uvođenjem Svetskog dana čišćenja digitalnog otpada, želja je da se pažnja skrene na to da digitalni sadržaj koji nemilice generišemo takođe utiče na potrošnju energije, na emisije ugljeničnih gasova i da iako možda ne deluje kao otpad sa kojim smo svakodnevno suočeni, ipak to jeste. Kompanije su, u želji da se izbore za svoj deo tržišta stvarale svoje aplikacije, namenjene korišćenju na određnim uređajima, specifičnim softverima i pod drugim specifičnim uslovima, te danas većina nas ima na svojim uređajima gomilu fajlova različitih formata i mnoštvo aplikacija za različite namene. Ljudi su u želji da budu deo napretka i digitalne revolucije, koja se smatra četvrtom svetskom industrijskom revolucijom, podržali ovaj trend kupujući nove uređaje i odbacujući stare. Nekada smo i zbog potreba posla prinuđeni da svoje uređaje češće menjamo novim i u tom procesu za nama ostaje uređaj prepun digitalnog sadržaja koji na novom uređaju možda nije moguće otvoriti i dalje koristiti. Pretrpan digitalni prostor opterećuje resurse uređaja koji koristimo, skraćuje im životni vek, a utiče i na potrošnju energije. Istovremeno, kako se sve više iz sfere analognog života preseljavamo u sferu digitalnog bivstvovanja, dobijamo još jedan prostor čija zakrčenost i nered utiču na našu psihu.
U okviru ove inicijative prevashodno se imalo na umu čišćenje nepotrebnih digitalnih fajlova i aplikacija sa svojih uređaja i sa klaud servisa koje koristimo, ali bi svakako trebalo imati na umu da to vreme treba iskoristiti i da se pozabavimo samim uređajima koje koristimo. Da li ih održavamo na pravi način, da li ih redovno čistimo od prašine, da li postoje mere kojima im možemo produžiti životni vek? Na kraju je tu takođe i pitanje odlaganja uređaja čiji je životni vek završen za nas ili uopšteno.
Trenutno učešće Internet mreže i sistema koji je podržavaju u ukupnom karbonskom otisku procenjeno je na oko 3.7%, što je slično globalnom otisku avio industrije! Studije predviđaju da će u narednih deset godina Internet mreža sa svojim servisima činiti 20% ukupne potrošnje energije na svetskom nivou.
Zato vas pozivamo da ovog proleća posvetite vreme brisanju nepotrebnih mejlova, fajlova, razvrstavanju svog digitalnog sadržaja, optimizovanju načina korišćenja i održavanja svojih uređaja na kojima radite sa ovim sadržajem. Ovoj inicijativi se možete priključiti i tako što ćete se registrovati na stranici digital.worldcleanupday.org i upisati u veličini očišćenog prostora koliko ste megabajta, gigabajta ili čak terabajta svog digitalnog prostora ovom akcijom oslobodili.
Na stranici ove inicijative predlažu se sledeći koraci kako biste mogli da počnete sa pospremanjem svog digitalnog prostora:
Čišćenje sadržaja mobilnog telefona
Deinstalirajte sve aplikacije koje duže vreme ne koristite. Aplikacije koje imamo na svojim telefonima koriste resurse našeg uređaja čak iako se ne koriste aktivno, u vidu prostora koji zauzimaju, ali i baterije koju troše, svojim servisima koji mogu biti u radu u pozadini, iako se aplikacija ne koristi aktivno. Ovime se istovremeno smanjuje i količina podataka koje mesečno trošite, jer se ne vrši apdejt aplikacija koje imate na telefonu a ne koristite ih.
Pregledajte slike i fajlove koje čuvate na telefonu. Brisanjem nepotrebnih podataka oslobodićete prostor na svojim uređajima.
Na ovaj načine ćete ne samo ubrzati svoje uređaje nego ćete i optimizovati potrošnju baterije i produžiti vek korišćenja svog mobilnog uređaja.
Pospremite fajlove na svom laptop ili desktop računaru
Pregledajte slike i druge fajlove koje držite na svojim uređajima. Obrišite duplikate, nepotrebne dokumente i aplikacije. Arhivirajte podatke koji su zaista vredni čuvanja.
Provetrite svoje poštanske sandučiće
Pregledajte sadržaj svojih poštanskih sandučića, obrišite stare i nepotrebne mejlove i odjavite se sa pretplata koje vam nisu zaista neophodne. Arhivirajte samo zaista važne mejlove i porazmislite o broju mesta na kojima se svaka vaša poruka čuva i da li je zaista to neophodno.
Promislite o načinima korišćenja svojih uređaja
Sve prethodne akcije su istovremeno i prilika da analizirate način na koji koristite svoje uređaje i da možda osmislite bolje i jednostavnije načine za njihovo korišćenje. Da li je neophodno čuvati istoriju pretraga uopšte u svojim brauzerima, i ako da, da li je čuvanje tih podataka mesecima unazad zaista neophodno? Da li postoje bolji načini da svoje slike, dokumente i druge fajlove uredite drugačije, kako bi vam digitalni nered bio očigledniji dok je u nastajanju? Promislite o svakoj prijavi na digitalne sadržaje koji će vam stizati u poštanske sandučiće, kao i o svojim podacima koje ostavljate trećim licima u digitalnom svetu. Da li je to uvek neophodno i da li je sav sadržaj na čije ste se objave pretplatili zaista kvalitetan sadržaj, vredan vašeg vremena i digitalnog otiska koji će neminovno proizvesti?
🦍
autorka teksta: Dubravka Jovančić
