Kruženje biomase #živigrad

Suvo lišće nije smeće

Grabuljanje i uklanjanje suvog lišća i drugih biljnih ostataka - biomase - u baštovanstvu je dugo je važilo za prvi i osnovni korak pri uređivanju svake bašte. Suvu biomasu u bašti smo proglasili za smeće koga se treba što pre rešiti. Međutim, suvo lišće - biomasa u bašti ima svoje važne ekološke funkcije koje utiču na zdravlje bašte. Njeno raspadanje hrani zemljište i pomaže mu da zadrži vlagu. Takođe, ona predstavlja osnovno skrovište za insekte i druge beskičmenjake, a najveći broj njih su naši saveznici u bašti.

Priroda je samoodržavajući sistem u kome se ništa ne baca. Svake godine, jednogodišnje i višegodišnje listopadne biljke stvaraju velike količine lišća. Zar ne bi bilo potpuno šašavo da je priroda svu tu lisnu biomasu namenila za bacanje? Da poput bahatog izletnika razbaca svoje đubre oko sebe samo da bi ljudima napravila posao?

Naravno da nije tako. Kroz suvo lišće i proces njegovog truljenja, biljke vraćaju nazad u zemljište hranljive materije, kao i ugljenik, koje su posisale iz vazduha. Zahvaljujući truljenju suvog lišća na tlu se formira humusni sloj koji se ponaša poput sunđera koji zadržava vodu i nutrijente, a i sam ih polako otpušta daljom degradacijom.

📷 Jovana Bila Dubaić

Tu korisnu, zemljotvornu razgradnju pomažu brojne sićušne životinjice - insekti, gliste, crvići, čak i račići - mokrice (da, na kopnu!). Probavljajući biljne ostatke, oni čine da nutrijenti iz njih postanu dostupnim živim biljkama. Setimo se samo glistenjaka, produkta varenja kišnih glista. Velika ironija je da smo glistenjak u kesi spremni da platimo, a u baštama najčešće uništavamo materiju od koje se on stvara.

Osim hrane, ovim stvorenjima suvo lišće pruža hranu i skrovište. Primera radi, larve osolikih muva iz porodice Syrphidae prezimljavaju gotovo isključivo u suvom lišću, najčešće direktno na suvim biljkama. One su prave male mašinice za uništavanje biljnih vaši, a kada odrastu i metamorfoziraju, postaće oprašivači - one simpatične šarene i čupave muve koje stalno brkamo sa pčelama i osama. Tu su i bubamare, pauci, trčuljci - razna za baštu izuzetno korisna stvorenja koja svoj zimski san prespavaju u ćebencetu od suvog lišća.

📷 Vavwelt

Naravno, ne morate od svoje bašte napraviti nešto što je po ljudskim standardima neugledno. Moguće je istovremeno imati živu, urednu i zdravu baštu, koja pritom doprinosi zdravlju celog gradskog ekosistema.

Evo par saveta kako da budete srećni i vi i živi svet oko vas:

• Ako u vašu baštu pada tanak sloj lišća, slobodno ga možete ostaviti i do proleća on će se gotovo potpuno razgraditi.

• Ako lišća imate previše i ono formira debeo sloj, možete ga izgrabuljati i ostaviti na gomili u jednom skrivenom kutku bašte. Bolje je da ovo uradite tek u proleće, jer će preko zime lišće čuvati i životinjice, i vaše dragocene biljke, i kvalitet zemljišta u kome one treba da rastu.

• Ostatke suvih jednogodišnjih biljaka ostavite u bašti preko zime, jer neke korisne vrste, kao spomenute osolike muve, baš njih koriste za prezimljavanje i preživljavanje. Posecite ih u proleće, ali ih ni onda nemojte baciti u kontejner.

• Za ono što preostane - idealno rešenje za biomasu koje želite trajno da se rešite jeste kompostiranje. Em se rešavate viškova na ekološki naprihvatljiviji način, em dobijate izuzetno kvalitetno đubrivo. Sledeća najbolja opcija je da ih ostavite u nekom prirodnijem okruženju, ukoliko ste sigurni da unutra nema pravog, ljudskog đubreta. Kontejner za komunalni otpad treba da predstavlja poslednju soluciju.

Kao što vidite, optimizacija zdravlja i bioloških funkcija vaše bašte ne zahteva više, već manje truda. Hajde da odustanemo od prevaziđene ideje da sve što štrči proglašavamo nepodobnim đubretom. Hajde da damo suvom lišću status koji zaslužuje i koji mu je priroda namenila - status skrovišta, hranilišta, zaštitnika. Njegove jesenje boje nisu tako žive i slavljeničke bez razloga.

🦔

autorka teksta: Katarina Samurović

Ovaj tekst je napisan u okviru projekta Živi grad koji su pokrenule Jovana Bila Dubaić - istraživač saradnik na Biološkom fakultetu @belgrade.bees.ecology, Katarina Samurović - analitičarka zaštite životne sredine i Milja Vuković - iz inicijativa Divlji Beograd i Za manje smeća i više sreće, kako bi pomogle i podržale pojedince, stambene zajednice, udruženja građana i sve one koji koji uređuju male ili veće gradske zelene površine i uopšte se interesuju za prirodu u gradu.

📷 Jordan Bauer