Drvo grad čuva #živigrad
Lako je voleti drveće. Mir i snagu, velikodušnost sa kojom ono pruža darove svim bićima oko sebe. Stabilnost i uzemljenost drveća i istovremenu težnju ka visinama, način na koji nas ono poučava kako da budemo uspravni.
Iz zahvalnosti mogli bismo drveću da ispevamo pesme, ali suve činjenice su jednako impresivne, pogotovo ako govorimo o drveću u gradovima: život u gradovima nosi intenzivne, svakovrsne stresove, a gradsko drveće na zadivljujuć način ublažava mnoge od ovih stresova. Odraslo, veliko drvo upije i do 150 kg ugljen dioksida iz atmosfere godišnje i proizvede 120 kg kiseonika. Drveće pomaže da gradovi budu podnošljiviji tokom vrelih letnjih meseci - obaraju gradsku temperaturu za 2 do 8 stepeni. Ako je na dobar način raspoređeno oko zgrada, gradsko drveće smanjuje upotrebu klima uređaja leti za oko 30%, a potrošnju struje zimi, za grejanje, umanjuje za oko 20 do čak 50%!
📷 Milja Vuković
U ovom trenutku kada imamo veliki problem sa kvalitetom vazduha važno je istaći da gradsko drveće prečišćava vazduh, jer deluje poput filtera. Takođe, od velike je važnosti i uloga gradskog drveća u apsorpciji vode - jedno odraslo drvo godišnje upije oko 15000 litara vode i na taj način sprečava i plavljenje grada i oštećivanje kanalizacione infrastrukure. Možda valja spomenuti i to da drveće podiže vrednost nekretninama.
Plodovi gradskog drveća hrane mnoge ptice i insekte, a stabla su i dom mnogim bićima - od podzemnog dela i korenja, pa sve do vrha krošnji. Svako stablo je u stvari nešto poput solitera punog bujnog života od prizemlja do krova. Tako da je uticaj gradskog drveća na urbani biodiverzitet veoma značajan.
📷 Jovana Bila Dubaić
Nije jednostavno izmeriti u brojkama, ali mnogobrojne studije pokazuju da prisustvo drveća pozitivno i značajno doprinosi našem mentalnom i fizičkom zdravlju. Utiče i na produktivnost i sreću. Pitanje je - ima li bolje investicije od sadnje drveća u gradovima?
Osim seče drveća, u poslednje vreme se intenzivirao i problem orezivanja gradskog drveća veoma destruktvinom topping metodom: na ovaj način se drvo ne ubija momentalno, ali se na taj način drvo toliko oslabi da je njegovo skoro uginuće izvesno (detaljan kritički, stručan tekst o topping metodi pročitajte ovde).
Drveće orezano topping metodom u parku Šumice.
📷 Katarina Samurović
Treba napomenuti i to da drveću nije jednostavno da živi u gradovima: život gradskog drveća je poput ekstremnog sporta, prepun je stresova - zagađenje vazduha, vode, svetlosno i zvučno zagađenje - sve to čini da se drveće u gradovima nažalost lakše razboljeva i kraće živi. I zato je važno i da sadimo mlado drveće a i da čuvamo i negujemo odrasla gradska stabla, drvorede i šume. Bukvalno su zlata vredni.
🍇
autorka teksta: Milja Vuković
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta Živi grad koji su pokrenule Jovana Bila Dubaić - istraživač saradnik na Biološkom fakultetu @belgrade.bees.ecology, Katarina Samurović - analitičarka zaštite životne sredine i Milja Vuković - iz inicijativa Divlji Beograd i Za manje smeća i više sreće, kako bi pomogle i podržale pojedince, stambene zajednice, udruženja građana i sve one koji koji uređuju male ili veće gradske zelene površine i uopšte se interesuju za prirodu u gradu.
📷 Jovana Bila Dubaić
📷 Milja Vuković
📷 Katarina Samurović
📷 Katarina Samurović