Održavanje zelenih površina #živigrad
Sada su svuda oko nas uglavnom samo monotoni travnjaci a samoniklog cveća nema nigde - gde ćemo pronaći srećnu detelinu sa četiri lista, kako ćemo napraviti cvetni venčić ili buket, kako ćemo ugledati leptira ili pčelu? Sasvim je moguće i čak je poželjno da zelene travnate površine u gradovima budu pune samoniklog medonosnog cveća i drugog bilja, a ne da na njima vlada samo jedan, zasađen i zahtevan za održavanje, isti tip vegetacije. Kako da pravilno sadimo, kosimo, održavamo zelene travnate gradske površine?
Ako dobro brinemo o gradskim travnjacima, od njih dobijamo neočekivano dugačku listu ekoloških usluga. Gradske zelene travnate površine vrše čitav niz dragocenih - i skupih - ekoloških usluga: oni stvaraju kiseonik, upijaju ugljen dioksid i čiste vazduh, prečišćavaju vodu, upijaju višak atmosferskih voda i tako rasterećuju gradsku kanalizacionu infrastrukturu, podržavaju život mnogih insekata i životinja u gradu, umanjuju zagađenje bukom, tokom leta značajno utiču na rashlađivanje grada i na različite načine doprinose psihološkom zdravlju i stabilnosti građana.
Košenje deluje kao jednostavna i svakako potrebna aktivnost kada su gradski travnjaci u pitanju, ali u stvari to je mesto na kojem ima puno prostora za unapređenje naših praksi. Kad je košenje u pitanju - manje je zaista bolje. Najvažniji savet bi bio: kosite po fazama. Nikad nemojte odjednom pokositi ceo travnjak, već uvek ostavite jednu površinu nepokošenu. Tačnije ostavite ukupno od 15 do 30% nepokošeno. Kada ostavite deo travnjaka nepokošen, ovim jednostavnim korakom, ostavili ste mogućnost da mnogi oprašivači i ptice i dalje imaju hranu i stanište, a i da samonikle biljke koje cvetaju u tom trenutku uspeju da bace seme za sledeću godinu. Mozaičko košenje je zaista delić koji nedostaje da bismo složili slagalicu zdravlja urbanog ekosistema.
Košenje je izuzetan primer u kojem je lenjost poželjna, tako da sledeći savet glasi: okasnite sa košenjem i proredite košenje tokom godine. Pričekajte sa prvim košenjem: u proleće priroda se budi i insektima i pticama izuzetno su potrebne prve biljke koje rastu i cvetaju. Kad je visina košenja u pitanju, pokušajte da ne kosite travu jako nisko jer tako smanjujete snagu i imunitet biljaka.
Takođe, poželjno je da gradske travnate zelene površine ne budu monokulturne površine, već da na njima zasadimo ili podržimo već postojeću bioraznolikost. Razmišljajmo o njima kao o gradskim livadama, a ne monotonim zelenim površinama. Što više različitih vrsta biljaka, to bolje. Samonikle biljke su pravi šampioni ekološke održivosti: traže manje vode (nije potrebno konstantno zalivanje), poboljšavaju kvalitet zemljišta, hrane pčele, leptire i druge oprašivače. Takođe, bioraznoliki travnjaci imaće jači imunitet protiv napada tzv. štetočina, tj. koristićete manje pesticida/herbicida za njihovo održavanje.
Pokošenu travu možete ostaviti na zemlji, postoji čitav niz pozitivnih strana ovakve prakse. Ako kosite i prikupljate pokošenu travu idealno je da, ukoliko imate mogućnosti, formirate kompostnu gomilu negde na vašem travnjaku i počnete da pravite kompostnjak, koji je vrhunsko đubrivo za vašu baštu, za vaš travnjak. Kombinovanjem opalog lišća i ostataka pokošene trave napravićete odličan odnos azota i ugljenika za pravljenje kompostnjaka. Pokošenu travu možete koristiti i za malčiranje delova vaše bašte.
Možda deluje neočekivano, ali pravilna briga o zelenim travnatim gradskim površinama je jedna od mera koje pomažu ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena u gradovima i zato mnogi svetski gradovi proteklih decenija ubrzano menjaju i unapređuju pristupe kada su gradski travnjaci i druge zelene površine u pitanju: formiraju gradske polinatorske koridore, sade i neguju velike gradske cvetne livade, primenjuju tehniku mozaičkog košenja... Gradski travnjaci mogu da budu lepi, da budu mesto uživanja za nas, ali oni takođe mogu da budu i visokofunkcionalni, da budu faktor koji pozitivno utiče na zdravlje čitave naše životne sredine.
🍄
autorka teksta: Milja Vuković
Ovaj tekst je napisan u okviru projekta Živi grad koji su pokrenule Jovana Bila Dubaić - istraživač saradnik na Biološkom fakultetu @belgrade.bees.ecology, Katarina Samurović - analitičarka zaštite životne sredine i Milja Vuković - iz inicijativa Divlji Beograd i Za manje smeća i više sreće, kako bi pomogle i podržale pojedince, stambene zajednice, udruženja građana i sve one koji koji uređuju male ili veće gradske zelene površine i uopšte se interesuju za prirodu u gradu.
Sve slike su fotografisane na teritoriji Beograda, autorke fotografija: Jovana Bila Dubaić i Milja Vuković.
