Koji otpad biram da (ipak) pravim?

📷 Jon Tyson

Koji otpad biram da (ipak) pravim? Odnosno koja su, za mene, odstupanja od pravila da uvek nastojim da izbegnem pravljenje otpada?

Neka odstupanja je lakše a neka malo teže objasniti, neka su opšta a neka sasvim individualna. Svako od nas treba da se informiše i sam prepozna i odluči koja su odstupanja koja se uklapaju u njegov život.

Evo, bez ikakvog posebnog redosleda:

* Reciklabilnost - Ako je pakovanje/ambalaža od određenih namirnica reciklabilna - povremeno ću kupiti takvu namirnicu (to su neke konzerve, kartonska ambalaža, aluminijum, staklo). Tu postoji ambalažni otpad dakle, ali je prilična šansa da će biti recikliran. Najveći deo stvari kupujem bez ambalaže ili sama pravim, ali ima ne sve. Tekst o tome koja ambalaža se zaista reciklira možete pročitati ovde.

* Ako je u pitanju neki biljni proizvod tj. veganski ali zapakovan u plastiku - tempeh, sejtan, tofu itsl. - povremeno ću kupiti tu vrstu proizvoda. Mislim da treba podržati biljne alternativne i radikalno smanjiti upotrebu svih proizvoda životinjskog porekla, iz i etičkih i ekoloških razloga. Kada su samo brojke u pitanju proračuni ekološkog otiska životinjskih namirnica su takvi da je skoro nebitno u koju su one amalabažu zapakovane, kompostabilne plastičnu reciklabilnu nereciklabilnu... njihov otisak je velik.

* Hrana koja se baca - Bilo koja hrana koja je označena da je na sniženju zbog isteka roka trajanja ima veliku šansu da bude bačena i povremeno uzmem neku namirnicu koju jeste spakovana u ambalažu ako je slučaj da je pred istekom roka. Hranu nikako ne treba da bacamo, bilo koju hranu. Proizvodni otisak hrane je jako visok i kada je bacamo bacamo mnogo više od samo te količine organske materije: bacamo i svu struju koja je ušla u proizvodnju te hrane, sve hemikalije koje su korišćene u proizvodnji - herbicidi, pesticidi - uzalud su onda zatrovali životnu sredinu, sva nafta u benzin koji su utrošeni u proizvodnji i transportu... i tako dalje. Smanjiti i izbeći bacanje hrane kako god je moguće.

* Lekovi i tsl. Sva preventivna ulaganja u zdravlje - pregledi, analize, pomoćna lekovita sredstva - iako prave otpad sprečavaju da se se potencijalno razbolimo. Jedan primer su i silne higijenske i preventivne mere sad tokom kovid pandemije. Ljudi u nekim gradovima u Srbiji, tipa Zrenjanina, moraju da kupuju vodu za piće i kuvanje - koliko je to obaveznog plastičnog otpada... Mislim, ovde primera ima puno.

Kad je zero waste život u pitanju nekoliko puta sam čula kako onog trenutka kad se razbolimo dolazimo u situaciju da više nikako ne možemo da kontrolišemo količinu otpada koju stvaramo. Dakle, sve što je u vezi sa zdravljem...

Lično nemam u ovom trenutku potrebu za nekim sredstvima ovog tipa, ali puno ljudi ima a i ja ću sigurno biti u takvoj situaciji pre ili kasnije.

* Ako je nešto proizvod koji sam po sebi nije reciklabilan ili kompostabilne ali pomaže da, kroz vreme, pravim manje otpada. Na primer, pre par godina sam kupila i koristim vrećicu Guppyfriend koja smanjuje količinu mikroplastičnog zagađenja koje nastaje prilikom pranja veša koji sadrži sintetičke materijale. Primer je i neki silikonski ili neki drugi predmet, tipa metalni brijač sa žiletima koji dolazi u plastičnoj ambalaži, ali koji zamenjuje velike količine jednokratnih predmeta. Primer može da bude i nešto čime održavamo neki predmet koji koristimo i tako produžavao rok trajanje tog predmeta - tipa sredstva za negu obuće ili neko sredstvo za održavanje veš mašina itsl.

* Dugotrajnost upotrebe - Ako vidim da ću neki predmet koristiti dugo, godinama (tipa nameštaj, bela tehnika…), nešto što je stvarno neophodno a za šta nemam bezambalažnu alternativu.

* Pokloni. Ako od nekoga ili bliske osobe dobijem poklon koji nije u skladu sa ekološkim principima kojima se vodim u svom životu nekada mi bude teško da to primim ili mi bude teže da objasnim i možda povredim tu osobu odbijanjem... onda najčešće pređem preko toga i primim poklon, ne kvarim trenutak.

* Trenutak. Život je svakolik, u najrazličitijim situacijama se nalazimo. Gledam da koliko god mogu ne ubijam tok života zbog mojih stremljenja ka životu bez otpada i uopšte zelenijem životu. To mi često nije baš lako... Ove situacije se najčešće dešavaju na nekim grupnim događajima, vezanim za posao, porodicu, prijatelje... Ako vidim da mogu nešto da učinim da otpada bude manje nije mi lako da samo pustim neku situaciju da se desi i često pokušam nešto da uradim. Ali nekad procenim da je upravo to potrebno, da treba da pustim. ,,Ne taj kamen Sizife." - što bi se reklo.

To je dosta bitno da imamo u vidu i kada sudimo o (ne)ekološkom ponašanju drugih ljudi: svi smo različiti i u svaku odluku o stvaranju otpada, ili nečemu drugom na temu ekologije, ulazi puno faktora koje samo ta osoba zna. Nekada nam naprosto nije dan - ne uspevamo da utičemo na količinu otpada koju stvaramo... uz sav trud oko organizacije naši planovi se izjalove i završimo stvarajući neplanirano otpad. Nekada nešto što nije ekološki idealan proizvod koristimo zato što nam pomaže da budem fizički ili psihički zdravi(ji). A nekad bogami naši ekološki napori imaju raskošne plodove i možemo da se iskreno poradujemo tom uspehu. Nije svaki dan isti.

💫

autorka teksta: Milja Vuković