Mikroplastika

„Jedna uvala koju volim, od pre par decenija je stalno zatrpana velikim količinama plastike koje se na suncu polako raspadaju i pretvaraju u mikroplastiku.’’
📷 Milja Vuković

Šta je mikroplastika?

Mikroplastika je nedavno otkriven, veliki i dosta obeshrabrujući problem sa kojima smo tek počeli da se suočavamo. Nju predstavljaju svi sitni komadi plastike (manji od 5mm) kao što su šljokice i mikrogranule iz pasti za zube i kozmetičkih sredstava (u SAD zabranjene 2015. godine), ali i vlakna iz opušaka cigareta, vlažnih maramica, kesica čaja i sve naše odeće od veštačkih materijala, kao i iz automobilskih guma (kako pokazuju istraživanja automobilske gume su jedan od glavnih mikroplastičnih zagađivača voda)... Tu spada i sva plastika na smetlištima i u okeanima koja se pod uticajem sunca i atmosferskih promena postepeno kruni, raspada i stvara - mikroplastiku. Te plastične čestice koje nastaju degradacijom plastike (jer plastika se ne razgrađuje, već samo raspada na sve sitnije delove plastike - mikro i nanoplastiku) lako dopiru u našu životnu sredinu, a onda i u nas same i u organizme drugih živih bića na planeti.

Kako mikroplastika zaposeda našu životnu sredinu?

Ako znamo da se svega oko 30% plastike na svetu zapravo reciklira (u najboljem slučaju!), znači da preostali procenat završava na našim deponijama, u zemljištu, u našim morima i okeanima, u našoj životnoj sredini. U ovom istorijskom trenutku plastike ima svuda i ona je stigla svuda: i na najdublje dno okeana i na naizgled nedostižne vrhove planina. Kako to mikroplastika stiže svuda? Iz okeana i sa zamljišta voda isparava i sa sobom nosi čestice mikroplastike. Tako mikroplastika dospeva čak i u vazduh. Naći ćemo je i u kišnici. Vetar je nosi, kiša je prenosi, udišemo je, jedemo je... Mnogim morskim životinjama i morskim pticama ovi komadići plastike ulaze direktno u lanac ishrane, budući da ih podsećaju na hranu. Rade se brojna istraživanja, ali istina je da mnogo toga još uvek ne znamo. Takođe, svako sagorevanje plastike oslobađa molekule plastike u vazduh stvarajući na taj način tzv. „plastični vazduh”. U Srbiji aktuelne „biorazgradive” kese zapravo su obične plastične kese, kojima je dodat aditiv kako bi se brže raspale - na mikroplastiku.

Kako mikroplastika utiče na nas?

Sve što je deo naše životne sredine, direktno ili posredno dolazi i do nas samih. Procenjuje se da čovek nedeljno u sebe unese i do 5g plastike, što je jednako težini jedne platne kartice, i to kroz unošenje vode, hrane, čak i udisanjem. O uticaju plastike unete u ljudski organizam još uvek nema mnogo studija, budući da govorimo o savremenom, vrlo aktuelnom problemu i pretnji, ali one koje su urađene nesumnjivo ukazuju na vrlo negativne posledice koje mikroplastika može imati na ljudski organizam – i to nažalost već od embrionskog doba.

Iz vazduha, hrane, vode mikroplastika ulazi u naš organizam i stvara čitav niz genetskih poremećaja (stvara predispoziciju na rani abnormalni razvoj odnosno na poremećaj u razvoju srčanog sistema i pluća i utiče na sterilitet...). Mikroplastika se ne vidi, ali te sitne čestice mikroplastike se obaviju različitim materijama, koje se zakače za njih, a koje mogu da budu toksične (teški metali, organske supstance) i u ovom obliku, kao otrovna pilulica, mikroplastika vrlo lako pronalazi put i ulazi u ćeliju, čak i u embrione.

Jedno od obimnijih istraživanja na ovu temu, sa svojim timom uradio je genetičar prof. dr Miodrag Stojković, a zaključak je da „Mikroskopski vidljiva plastika utiče na sterilitet, implantaciju embriona, abnormalni razvoj oka, pluća, srčanih zalistaka, kardiovaskularna oboljenja“.

Zabrinjavajuća je i činjenica koju je dr Stojković izneo, a tiče se sveprisutnosti čestica plastike: „Mikro i nanoplastike - ima svuda: u vazduhu, hrani, vodi, svuda gde se krećemo…”, što i ne čudi, budući da recimo „samo jedno pranje veša izbaci 700.000 čestica mikroplastike” ( prof. dr Miodrag Stojković, panel Borba za kiseonik, Mikser festival 2020.) A ovde nismo još obuhvatili plastiku koja se svakodnevno koristi u ishrani ljudi - plastične čaše, pribor za jelo, posude za hranu, flašice za bebe, plastični grejači za vodu (ketleri)… Važno je znati da na određenoj temperaturi, kao i mehaničkim oštećenjima, svaka plastika „oslobađa” svoje molekule u blisku sredinu.

Kako se rešiti mikroplastike?

Eliminisati mikro i nanoplastiku iz životne sredine za sada se čini nemogućim. Ono što je sigurno jeste to da je neophodno da promenimo naš odnos prema plastici, da smanjimo njenu upotrebu, naročito upotrebu jednokratne plastike, a ono malo plastike što korisitmo da vidimo da bude reciklabilno i da bude reciklirano.

Ohrabrujuće je da je znanje o postojanju ovog problema podstaklo naučna istraživanja, pa se nadamo dobrim rešenjima u budućnosti. Verujemo ipak da i lična akcija pravi promenu, pa kao što apelujemo na smanjenje otpada, sugerišemo i na smanjenje jednokratne i mudrije korišćenje višekratne plastike u svakodnevnom životu - u izboru namirnica, načinu pripreme i skladištenja hrane, izboru garderobe i načinu njenog pranja. Kako bi se sprečilo da poliesterska (plastičnih) vlakana iz sintetičke garderobe prilikom mašinskog pranja veša dospeju direktno u vodotokove, kreiran je zanimljiv proizvod - gupi vrećica, kao mali doprinos sprečavanju dalje kontaminacije (jer za sada nije moguće postaviti neke filtere direktno na mašine za veš). U eliminaciji mikroplastike iz naše životne sredine, dok čekamo (i ako dočekamo) konačna rešenja, neophodna je promena u načinu razmišljanja o doslovce svakom svom postupku.

Mikroplastika je problem na koji treba da počnemo da obraćamo pažnju i tragamo za rešenjima. U ovom trenutku situacija svakako nije ružičasta, ali borba sa mikroplastikom nije sprint već maraton i trud za smanjenje količine smeća koju proizvodimo je važan deo te borbe, tako da strpljivo i uporno napred!
🐆
autorke teksta: Milica Glogovac i Milja Vuković