Aktivizam je naša dužnost - film „Čomski - Muhika”

📷 Saul Alvidrez

(For English version of this interview please click here.)

Wow! Najveći živi mudrac i najskromniji predsednik - na jednom mestu, u jednom filmu!? Ovo mora biti genijalno! - bila je moja prva reakcija na tada još uvek kickstarter projekat „Chomsky - Mujica”, autora Saula Alvidreza.  Naravno da sam donirala bar neku mikro sumu, jer ovo je trebalo podržati. Srećom, tako je mislilo još ljudi, pa je novac ubrzo prikupljen i ovaj dokumentarac je - snimljen! Autor obećava da će film premijeru imati ove godine, a ja se nadam da ćemo imati priliku da ga i pogledamo i kod nas u regionu.

Sve se zbiva u Montevideu, u domu urugvajskog predsednika i najvoljenijeg državnika sveta Hozea - Pepea Muhike (José Pepe Mujica), koji će ugostiti najvećeg intelektualca naših vremena Noama Čomskog (Noam Chomsky). I ovo će biti njihov prvi susret, ikada!  Biće to jedan veseo prijateljski vikend, tokom koga će njih dvojica podeliti ne samo svoja raskošna životna iskustva, već i rasplamsati razgovor koji će ostati upamćen.

Ovaj dokumetarac, posvećen mladim generacijama, lepa je i hitna poruka čovečanstvu. Istražuje ljubav, život, slobodu, snagu i najveće izazove 21. veka, sa dve izuzetne ličnosti, čiji se putevi nikada pre nisu ukrstili.

O tome kako je na stvaranje ovog dela uticao i lični aktivizam i „meksičko proleće”, kako je i progon na kraju  rezultirao  snagom i stvaralaštvom, zašto nam je u 21. veku potrebna ne samo sistemska već i suštinska promena i čemu se možemo nadati - razgovaramo sa aktivistom i autorom filma „Chomsky - Mujica” Saulom Alvidrezom.

Jako me zanima kakvo je bilo celo to iskustvo... I šta si zapravo želeo da filmom postigneš?

Ovo je moj prvi film, i bilo je to neverovatno iskustvo, naravno i zato što sam imao priliku da provedem puno vremena sa Noamom Čomskim i Pepe Muhikom, a obojica su zapravo moji heroji, moji politički heroji da budem precizan. Ali oni nisu želeli da se uključe samo u kontekstu tog političkog diskursa - veoma važan deo filma nije samo politički. Njihova je mudrost šira, pa sam u ovom filmu pokušao da dosegnem i tu mudrost života, ljubavi, slobode i drugih vrednosti za koje verujem da su važne kako bismo postigli cilj ovog filma - podeliti tu neophodnu mudrost kako bismo savladali sve izazove 21. veka. Jedan od važnijih ciljeva filma je i podići svest o ekološkoj, političkoj, ekonomskoj i društvenoj nestabilnosti i neodrživosti modela koji živimo. Upravo sam zato odabrao Noama i Pepea, jer verujem da su mudrac sa severa i mudrac sa juga (i ovo je naravno vrlo lični doživljaj) pravi izbor. Na ovom sam projektu već 6 godina i sada mogu da najavim da film možemo očekivati ove godine.

Čomski i Muhika - čak i u istoj rečenici to zvuči kao dobra ideja. Kako je izgledalo to upoznavanje? Zapravo su se tada prvi put zaista i sreli?

Trenutak kada Čomski stiže u Muhikin dom bio je neverovatan, to prvo rukovanje, prvi zagrljaj...i prvo ,,Zdravo, brate, kako si?” - bio je to veliki trenutak koji sam siguran da nikada neću zaboraviti. Ceo proces snimanja za mene je ipak bio intenzivan i stresan, pa sam bio fokusiran na ono što je trebalo uraditi, ostavljajući po strani kako se ja u tom trenutku osećam.

📷 Maria Ayub

Kako se film menjao tokom snimanja? Dokumentarni format deluje kao dosta živ proces..

Naročito za mene, kao početnika (jer ovo je moj prvi film).. Ponešto možeš i isplanirati. Ali prvi problem, koji je možda promenio i ceo proces, bio je - prevod. Kao što znate, Noam ne govori španski a Pepe ni malo ne govori engleski, i trebalo je naći način da tu prepreku savladamo. I jesmo. I dobili smo više od očekivanog. Na primer, Noam (koji je veoma suzdržan u privatnom životu) podelio je vrlo lična iskustva i anegdote za koje sam siguran da nikada nigde nije javno rekao.  Dosta su se smejali i šalili. Bio je to jedan intiman i topao razgovor među njima...Mnogo toga ćete videti u filmu, mnoge stvari koje niko od nas nije očekivao da čuje.

Da li bi nam pričao o pokretu YoSoy132 (Ja sam 132, prim.aut.) i ličnom iskustvu koje iza toga stoji? Ako sam dobro razumela, da nije bilo toga, film se ne bi ni dogodio?

Da, svakako. Naravno, YoSoy132 nije u direktnoj vezi sa dokumentarcem, ali taj pokret je umnogome doprineo nastanku filma. Bio sam osnivač i prvi član pokreta YoSoy132, poznatog i kao ,,meksičko proleće”.

Uvek sam imao političke afinitete. Pre inicijative YoSoy132 verovao sam da ću postati predsednik svoje zemlje.

Stvarno?

Da, stvarno... Ali sve što sam kroz aktivnosti pokreta video i naučio radikalno je promenilo moje viđenje stvari. Naročito nakon učenja Noama i Pepea, ne verujem više u političke partije. Ne verujem ni u ono što danas zovemo demokratijom, što je zapravo plutokratija. Nisu mi se dopali načini na koji politika funkcioniše, pa sam probao da istražujem nove načine političke aktivnosti, i stvari koje su meni važne. Bilo je puno nasilja, pretnji smrću i mnogo drugih ružnih stvari koje sam zbog pokreta YoSoy132 i svog aktivizma u Meksiku te 2012. pretrpeo. Zato sam i otišao, i četiri godine sam živeo u Latinskoj Americi. Istraživao sam i učio više nego ikada pre, i proučavao sam učenja Čomskog i Muhike, studiozno i posvećeno. Shvatio sam da je način na koji čovečanstvo danas živi sasvim neodrživ i da je kolaps neminovan u naredne dve-tri decenije, i tada sam razumeo kako treba da usmerim život. Verujem da aktivizam i ta vrsta političke akcije nije samo stvar osećaja i dopadanja, već da je to i naša dužnost. I onda sam shvatio da ta biblijska mudrost koju poseduju Noam i Pepe mora biti podeljena sa mladim generacijama i da je stvarno velika šteta da se njih dvojica nisu nikada uživo upoznali. I shvatio sam da ako bismo u tome uspeli, ako bismo uspeli da uhvatimo filmom svu tu mudrost i podelimo sa mladima, verovao sam da je to najbolje što sa svojim životom u tom trenutku mogu da uradim. Sada, upravo zbog takvog viđenja stvari, verujem da je moja misija da pomognem da se javna diskusija usmeri na ove teme i da se intenzivira. I pokušaću da svoj život i svoj rad tome posvetim.

I? Da li misliš da je poruka preneta?

Kada film bude prikazan, to je cilj. Ali naravno da ne mislim da ćemo filmom naći rešenje da popravimo svet. Verujem da je najvažnije proširiti poruku, i raditi na tome zajedno. Verujem da je potrebno da ljudi razviju drugačije ideje i vrednosti, drugačiji način razmišljanja. Verujem da treba da tražimo nove modele življenja, i njih treba da uspostave mladi ljudi, jer njima pripradaju decenije koje dolaze. Verujem, i to je možda glavna ideja mog filma, da treba da prevaziđemo taj kulturološki (ne samo ekonomski) model, jer kapitalizam je vrlo kulturološka stvar, a kultura je snažnija i od vojske - i da sa individualističkog, kompetitivnog modela pređemo na model zajedništva i saradnje. Čini mi se da to sažima moje viđenje stvari.

Ne možemo a da ne pomenemo pandemiju... Na koji su način te novonastale okolnosti uticale i na film?

Film je snimljen 2017, dakle pre pandemije. Zanimljivo, Noam je i tada predvideo mogućnost da svet zahvati epidemija, zbog opasnosti koje nosi masovna upotreba antibiotika u industriji hrane.

Što se tiče filma, prilagodili smo narativ novonastalim okolnostima koje je pandemija donela. Na početku pandemije ljudi su verovali da je to kraj kapitalizma, ali naravno da nije. Prve su reagovale i snašle se političke i ekonomske sile. Mislim da će pandemija dati i neke pozitivne efekte na građane, da možda promisle o novim drugačijim načinima proizvodnje, rasta, interakcije… Ali mislim i da pandemija Kovida 19 možda jeste bila dovoljna da uzdrma svet, ali ne i da ga promeni. Za to će biti potrebno mnogo više rada, i to zajedničkog.

Kako verujem da je svaka vrsta nepravde ima isti koren, nisam mogla a da ne primetim da na svom instagram profilu imaš i post “Ja sam feminista”...

Moja podrška feminizmu ista je kao i podrška svakoj drugoj vrsti pravde. A očigledno je da živimo u svetu muške hijerarhije, to je i previše očigledno. Naravno da podržavam ravnopravnost. i trudim se da uvažim, da budem saveznik. Dosta je glupo držati se muške dominacije, kada govorimo o ženama govorimo o polovini planete i odričemo se celog tog potencijala kao čovečanstvo, suzbijamo ga. Takođe, rasizam i svi drugi modeli koji ne poštuju raznolikost. Jer jer, upravo je diverzitet snaga i treba ga snažiti. To je poruka i evolucije i biologije, u cilju nastavka života.

Šta bi rekao, kojoj te to ličnoj mudrosti stvaranje ovog filma naučilo?

Ono što sam naučio je da ako granice i postoje, one su samo u glavi. Sve je moguće ako ga radiš svim srcem. Naravno da je bolje ako iz sveg srca radiš na nečemu pozitivnom, u mom slučaju to je aktivizam. I to bi bio moj savet, nešto što bih podelio. Sve je moguće. I znate li kako sam došao do Noama Čomskog? Otišao sam na sajt MITa, uzeo mejl adresu i počeo da šaljem mejlove. Jeste trajalo gotovo godinu dana, ali na kraju sam uspeo. Do Pepea je bilo još teže doći, ali ako si uporan…

 I ako imaš dobru ideju…

Pa dobro, da, verujem i to...Naročito prvi put kada sam razgovarao sa Noamom i Pepeom, prigrlili su ideju raširenih ruku, ali puno je prepreka bilo dok sam došao do njih… Ne zato što oni nisu želeli saradnju, nego zato što imaju toliko toga na čemu rade. Ali eto, to je glavno, ja zaista verujem u sebe (ne da bih se time hvalio, već pokušavam da pošaljem poruku), verujem da je moguće uraditi sve u šta uložimo svoj um i verujem da je snagu potrebno upotrebiti da budućnost učinimo boljom, praktično da bismo preživeli - zato, opet i verujem u to: čoveče, samo to uradi .

I kako ti sada sve deluje? Da li bi rekao da si pesimista ili optimista, kada govorimo o budućnosti sveta?

Ja mislim da je važno uraditi ono što se mora uraditi. Optimista sam u smislu da sam aktivan, pitanju onoga što verujem da treba biti urađeno i da se trudim  - da. Ali da znam šta će se dogoditi… to ne znam. Da budem iskren, kad razmišljam o budućnosti možda sam i pesimista, ali to nema nikakve veze sa tim šta ću raditi sa svojim životom. Da, granice su samo ovde (pokazuje na glavu, prim.aut.)
❤️
autorka intervjua: Milica Glogovac

📷 Maria Ayub