Apciklaža

📷 Johnny Briggs

Apciklaža! Šta je to i kome to treba?

Koliko puta ste čuli reč apciklaža i pomislili da je u pitanju greška, te da govornik zasigurno misli na reciklažu, a možda ste još prevrćući očima pomislili: „ova(j) nema pojma o čemu govori!”

Možda se već bavite ekološkim pitanjima i brigom za zaštitu planete, te vam nisu strane teme odlaganja i odvajanja otpada. Možda ste za apciklažu do sada čuli, a možda se upravo pitate o čemu je tu zapravo reč?! Kojoj god skupini da pripadate u ovom tekstu imaćete priliku da saznate šta je apciklaža i da li, odnosno, zašto nam je potrebna.

Za početak: Šta je apciklaža? Reč apciklaža je poreklom iz engleskog jezika i predstavlja kovanicu reči „up” i „cycle”. Isti „cycle” - „krug” koji susrećemo u reći reciklaža, ali ovde umesto kruženja, akcenat je prekidanju kruga, odnosno nadilaženju istog. U srpskom jeziku još uvek nema adekvatnog zvaničnog prevoda i stručna, ali i šira javnost je često u dilemi kako prevesti ovu interesantnu kovanicu.

U krugovima koji se bave zelenim temama osim apciklaža najčešće ćete još čuti i reč nadciklaža ili prenamena, tj. kreativna prenamena. Reč je i u engleskom jeziku relativno nova. Počela je da se koristi krajem devedesetih godina prošlog veka. Tek od nedavno je ušla u rečnike, ali joj to nije smetalo da baš u prošloj godini (2019.) bude proglašena za reč godine od strane Cambridge Dictionary-ja.

Najobuhvatnija, a najjednostavnija definicija glasila bi:
Apciklaža je svima dostupan i već primenjivan pristup da od nusproizvoda, otpada i starih predmeta koji su neispravni, istrošeni ili iz drugih razloga bez namene, pravimo nove, sa novom i višom upotrebnom, a često i estetskom i naravno etičkom (odnosno ekološkom) vrednošću.

Najbanalniji primer svako do nas sreo je u svom domaćinstvu: svaka od naših majki ili baka je naše stare potkošulje ili majice za fizičko cepala u krpe za brisanje poda! Ja od istrošene ambalaže za mleko i sok i rasparenih stripova pravim novčanike. Neko od stare slavine ili globusa napravi lampu, a neko od palete sa stovarišta dvosed. Neko će „samo” dekupažirati stari plakar ili presvući staru fotelju u komade džinsa koje više ne nosi... Ideja ima na pretek i ljudske kreativnosti ne manjka!

Ponekad je upitno da li svaka prenamena starog predmeta može biti apciklaža tj. NADciklaža, pogotovo u pomenutom primeru sa potkošuljama jer po nekoj svakodnevnoj pragmatskoj logici, ta potkošulja je imala veću vrednost kao odevni predmet, nego kao krpa za pod. U tom smislu može biti upitno, da li je starom predmetu, uz novu funkciju, data nova vrednost. Tu praksu mogli bi svrstati pod poseban pojam - podciklaža (downcycling) ukoliko vrednost pre svega definišemo kao estetsku, ali ne i funkcionalnu kategoriju.

Ipak ako kao kontra teg stavim činjenicu da je tim postupkom rešen novi problem, odnosno ponuđeno novo rešenje problemu koji imamo i stvorena alternativa kupovini namenske krpe za pod onda ne možemo potpuno osporiti kreativnost u ekonomičnom vođenju domaćinstva jer je nešto namenjeno bacanju, u ovom slučaju stara potkošulja, upravo dobilo još jednu priliku za život.

Apciklaža, nadciklaža, prenamena - kako god je preveli ovakvo delanje podrazumeva kreativnu prenamenu starih i istrošenih predmeta koji su izgubili svoju funkciju, u nove, kvalitetne predmete, povećane vrednosti. Vrednost apcikliranih predmeta ogleda su u njihovoj novoj estetskoj komponenti, ali i u tome što stare stvari rešavaju neke svakodnevne probleme na nov način. Stari komadi escajga mogu biti nove vešalice ili nakit, stare šerpe mogu biti nove saksije.

Ovi predmeti mogu pretrpeti neku umetničku – estetsku intervenciju, a mogu samo biti upotrebljeni na nov način jer na stari više nisu funkcionalni. Kako bilo, vrednosna komponenta koju izvesno sadrže je etička i to je usko povezano sa ekološkim načinom mišljenja i delanja. Apciklaža koja podrazumeva ponovno korišćenje, popravljanje i time i smanjenje kupovine novih stvari objedinjuje u sebi nekoliko postulata koje su osnov pokreta i filozofije smanjenja smeća i života sa nula otpada (zero waste) kao i cirkularne ekonomije i održivog razvoja.

Apciklaža vs. Reciklaža

Jedna od najbitnijih stvari u vezi sa apciklažom jeste: Apciklaža nije reciklaža!

Reciklaža podrazumeva sistematsko prikupljanje, razvrstavanje i preradu različitih predmeta (odnosno materijala) koji se pojavljuju kao otpad na kraju upotrebnog ciklusa, reciklaža je fabrički proces i od pomenutih materijala ona predmete koji ulaze u reciklažu vraća (svodi) na oblik sirovine od kojih se onda prave novi upotrebni predmeti (često nižeg kvaliteta/upotrebne vrednosti od onih od kojih su nastali).

U engleskom se kao sinonim za reč reciklaža u kontrastu sa apciklažom koristi još i downcycle, što bi u slobodnom prevodu bilo svođenje materijala na resurse manjeg kvaliteta. Primer ovoga jeste da se često od plastičnih flaša nakon reciklaže ne prave ponovo flaše, već najlon kese koje na kraju opet završavaju u smeću.

Reciklaža kao jedan od načina masovnog upravljanja otpadom jeste jedno od rešenja koje odlaže trenutak konačnog odlaganja nekog materijala/predmeta i delimično odlaže eksploataciju novog resursa. Ipak reciklaža ume da bude skup i komplikovan proces koji se često radi u zemljama trećeg sveta gde osnovno razvrstavanje smeća obavlja slabo plaćena i obespravljena radna snaga iz najnižih slojeva stanovništa suočena sa velikim zdravstvenim rizicima prilikom obavljanja tih poslova.

Da li nam i zašto treba apciklaža?

Otpad koji se ne reciklira odlazi na deponije ili u spalionice, zakopava se u zemljište ili završava okeanima. Adekvatno ili neadekvatno odložen otpad koji se sporo razgrađuje često u obliku mikroplastike završava u našoj hrani i u našim ćelijama, dim iz spalionica uzrokuje trajne zdravstvene probleme ljudima koji žive u njihovoj okolini i osim ljudi, cela priroda, odnosno planeta kao ekosistem, trpi.

Najupečatljivije i svima poznate su slike životinja iz okeana gde vidimo koliko pogubno plastični otpad može da utiče na živi svet, a time i na nas - ljude! Sad već nekoliko godina vodi se kampanja koja ima za cilj da skrene pažnju na to koliko mikroplastike koja potiče upravo od našeg otpada, nam se vraća kroz hranu i vodu koje konzumiramo svakodnevno.

Pouka ove situacije jeste da je najbolje za sve nas da do otpada ne dođe!

Za to se bori filozofija, odnosno pokret za smanjenje količine smeća u svakodonevnom životu i životu sa nula otpada (zero waste) čiji je glavni cilj traženje načina da se stvaranje smeća predupredi korišćenjem višekratnih predmeta, kupovinom predmeta bez ambalaže, razmenom, ali i redizajnom predmeta koje već posedujemo, ali nam nisu potrebni.

Apciklaža u sebi sabira principe čuvanja, ponovne upotrebe, prenamene i popravke starih stvari, što im sve produžava životni vek, ali i daje novu vrednost nečemu što bi inače završilo u smeću. Time se apciklaža pojavljuje kao oličenje i aplikacija svih bitnih ciljeva filozofije pokreta života sa nula otpada.

Apciklaža nas tera da uvek ponovo razmislimo o vlastitoj definiciji onoga što smatramo otpadom i kao pojedinci i kao društvo, odnosno civilizacija. Ona produžava život pojedinim predmetima i duže nego bi trajali kao sirovina u reciklažnom procesu. Apciklaža nas tera da ponovno promislimo o svojim potrošačkim potrebama, nužnosti stalne proizvodnje i kupovine novih proizvoda za jednokratnu upotrebu, pogotovo onih načinjenih od materijala koje nije moguće reciklirati ili biorazgraditi.

Ako se opredelimo za apciklažu imamo višestruku korist:

• ekološki povoljno delovanje u interesu očuvanja životne sredine i smanjenja potrošnje i količine smeća;

• ekonomski aspekt nije zanemarljiv pogotovo ako se radi o ponovnoj upotrebi ili popravci starih komada nameštaja ili skupljih komada odeće, prevoznog sredstva koji objektivno mogu da traju, ali se događa da ih menjamo zbog mode, stila itd.;

• terapeutski i kreativni aspekt: šta god da se opredelite da apciklirate, malo ili veliko, mnogo ili malo, to je lično iskustvo rada rukama i ispoljavanja lične kreativnosti te izazov rešavanja problema jedinstvenih za datu situaciju/predmet i možda čak učenje novih veština u vezi sa nekim zanatom (stolarija, šivenje itd.);

Svaki od ova tri aspekta je dragocen, a ovaj poslednji u svojoj suštini je i terapeutski! Rad rukama i bilo koji oblik stvaralaštva u svakodnevnom životu pružaju priliku da na konstruktivan način izađemo na kraj sa stresom, ispoljimo se kreativno, kvalitetno provedemo vreme sami ili sa prijateljima i konačno budemo zadovoljni jer smo uradili nešto dobro za sebe, ali i za svoju okolinu.

Ko može da apciklira? I kako?

Najbolje u vezi sa apciklažom jeste da velika većina nas u svojoj svakodnevici to već radi i radila je i do sad. Ono što niste imali je fancy ime za to što radite! Sigurno ste već primenjivali apciklažu: konzerve ili stare gume automobilske koje ste pretvorili u saksije, možda ste stare farmerice redizajnirali u šorc ili suknju, možda ste ormar pretvorili u police ili police u krevet, ko zna?

Šta god od ovoga radili, prepoznali ste se do sad. Čestitam! Ako se slučajno niste prepoznali do sad u ovom tekstu, nikad nije kasno! Razmislite i pokušajte da pronađete načine u svojoj okolini da produžite život starim, potrošenim ili pokvarenim predmetima, starom nameštaju, nakitu, odeći, suđu i svemu što vam padne na pamet.

Apciklaža je sjajna jer je uz minimum resursa primenjiva u svakom pojedinačnom domaćinstvu većinu vremena. Uz malo kreativnosti, neke sasvim osnovne alate i malo razmišljanja izvan kutije možete doći od novih ideja i rešenja za neke stare probleme i time oduševiti sebe, ali i sve druge u svojoj okolini!
🍁

autorka: Nina Stefanija Blažević