živa planeta

Kako da male gradske zelene površine budu lepše za ljude a istovremeno i podrška živom svetu grada - saveti i primeri.

Promena na bolje počinje od svakog kvadrata zelene površne. U savezu sa malim-velikim bićima, budimo deo rešenja, a ne deo problema.

Wild Belgrade is a citizens’ initiative, a participatory and creative project about city of Belgrade as a living ecosystem.

Изнад нас постоји један сасвим другачији свет, једнако жив и динамичан као и овај наш на тлу. Да понекад не подигнемо поглед, када нас неки изненадни цијук над главом тргне из мисли, вероватно не бисмо ни знали да он постоји, да је градска дивљина ту. А она нам је свима у ствари на дохват руке, прожима се на сваком кораку са нашим светом.

The greatest living sage and the most modest president - in one place, in one movie !? This must be ingenious. A movie by Mexican director Saul Alviderez documents the first meeting ever of two of the most inspirational men of our times.

Najveći živi mudrac i najskromniji predsednik - na jednom mestu, u jednom filmu!? Ovo mora biti genijalno! U dokumetarnom filmu meksičkog autora Saula Alvidereza zabeležen je prvi susret ikada ova dva uticajna i inspirativna velikana.

Urbano drveće je blago svakog grada iz mnogo razloga. Iako ne možemo uvek apsolutno uticati na to da se mlado drvo primi, možemo preduprediti najčešće probleme zbog kojih dolazi do sušenja. Pogledajmo koje su najčešće opasnosti po urbane sadnice. Na sreću, mogu se prevazići uz sasvim malo truda.

Sledeći put kada vidite komarce i poželite da oni jednostavno ne postoje na našoj planeti, pomislite samo na sve mnogobrojne procese koji od njih zavise i setite se osetljive ravnoteže čiji su deo.

Ono što nama na prvi pogled deluje kao mrtvo, trulo ili bolesno deblo koje što pre treba ukloniti sa nekog prostora - u stvari je blago i izvor života za mnoge organizme!

Ko radi, taj i greši - to je neminovno. Međutim, kada greške postanu ustaljene i sistemske, i počnu da ostavljaju ožiljke na našoj okolini imamo dužnost da preispitamo sistem koji ih stvara. Tako je i sa praksama košenja zelenih površina koje u gradovima sprovode nadležne komunalne službe.

Sasvim je moguće i čak je poželjno da zelene travnate površine u gradovima budu pune samoniklog medonosnog cveća i drugog bilja, a ne da na njima vlada samo jedan, zasađen i zahtevan za održavanje, isti tip vegetacije. Kako da pravilno sadimo, kosimo, održavamo zelene travnate gradske površine?

Nije jednostavno izmeriti u brojkama, ali mnogobrojne studije pokazuju da prisustvo drveća direktno pozitivno doprinosi našem mentalnom i fizičkom zdravlju. Utiče i na produktivnost i sreću. Pitanje je - ima li bolje investicije od sadnje drveća u gradovima?

Priroda je samoodržavajući sistem u kome se ništa ne baca. Svake godine, jednogodišnje višegodišnje listopadne biljke stvaraju velike količine lišća. Zar ne bi bilo potpuno šašavo da je priroda svu tu lisnu biomasu namenila za bacanje?

Samonikle biljke u gradovima su više nego poželjne - one nem daju nam kiseonik, prečišćavaju vode, predstavljaju hranu za mnoge organizme i čine naš svet lepšim!

Kada sadite dekorativne biljke - dajte prednost medonosnim vrstama! Insekti oprašivači će vam biti zahvalni, a čitava vaša životna sredina će biti zdravija i funkcionalnija.

Kada zakoračimo na put ka zelenijoj budućnosti često ponesemo i teško breme: negativnih emocija, prevelike odgovornosti, usamljenosti... Kako da ostanemo u borbi za vrednosti do kojih nam je stalo a istovremeno sačuvamo zdrav razum, partnerske i prijateljske odnose, entuzijazam? O ovoj temi smo razgovarali sa Ankom Marjanović Radonjić, kliničkom psihološkinjom.

Kada se razmišlja na lokalnom nivou, pitanje je šta je moguće uraditi u jednoj perifernoj zemlji kao što je Srbija i kolika je mogućnost praktikovanja ovakvog koncepta u jednoj deindustrijalizovanoj zemlji čija je emisija ugljen-dioksida u atmosferi tek oko 0.1% od globalne emisije, a nezaposlenost izuzetno visoka. Umesto što se koncentrišemo na ekonomski rast nametnut zemljama periferije po kapitalističkim uzusima, neophodno je razmišljati o alternativama.

Vraćanje naše civilizacije nazad pod planetarne granice će zahtevati (od nas) da se oslobodimo naše zavisnosti od ekonomskog rasta – počevši od bogatih nacija. Ovo možda deluje nepojmljivo, ali završetak rasta ne znači nužno zaustavljanje ekonomske aktivnosti – jednostavno znači da naredne godine ne možemo proizvoditi i konzumirati više nego što to činimo u ovoj godini.

Današnji model po kome celokupna modna industrija funkcioniše jeste sistem brze mode u kojem, sa jedne strane, postoji hiperprodukcija odeće, a sa druge hiper-konzumerizam tj. prekomerna kupovina garderobe. Suština ovog modela jeste brza, jeftina, po prirodu i društvo pogubna proizvodnja, kako bi roba što pre došla do kupaca, a profit kompanija bio što veći.

Veganstvo nije samo promena navika u ishrani, već podrazumeva razumevanje etičkog principa koji će biti uzet u obzir svaki put kada se donosi neka životna odluka. Iako zvuči krajnje dramatično i isključivo, zapravo, voditi se etičkim principom u praksi nije teško.

A šta ako je promena sistema vrednosti pravi odgovor na klimatske promene? Šta ako najbrže možemo delovati na klimatske promene ako usporimo? Radikalna savremena misao pod nazivom odrast (engl. degrowth), najbrže rastući globalni društveni pokret, predlaže usporavanje - ne delanja, već dinamike savremenog života.

Prema površini koju zauzimaju, gradovi su skoro zanemarivi, čine samo 2% ukupne površine Zemlje. Ipak, na ovako malom delu naše planete nastane najveći deo gasova staklene bašte i potroši se skoro sva proizvedena energija. Zahvaljujući brojkama, lako postajemo svesni da smo deo minijaturnog sistema koji ugrožava pitanje opstanka celine.

Naučnici koji se bave izučavanjem i praćenjem stanja biodiverziteta dugo nisu prepoznali gradove kao jedinstveno stanište u kojem žive mnogi organizmi, već su urbane sredine percepirane isključivo kao prostor namenjen za život ljudi. Danas se zna da su gradovi deo sveukupnog diverziteta naše Planete i da predstavaljaju veoma kompleksne ekosisteme.

Kompostiranju sam se vratila, sada u Beogradu, u zgradi, inspirisana aktivnostima na grupi Za manje smeća i više sreće. Kupila sam kutiju za kompost i postavila je na zemlju iza zgrade. Komšije se nisu priključile, ali nisu ni negodovale.